Otadžbina

74

н а в и к а

шта велиш? Зар те срце не вуче, да избациш тако красан метак?.... Морган устаде и поче ходати по соби, снужденога изгледа. — Лепо, рече он најзад, решив се, ићи ћу. (НДСТАВИЋЕ СЕ). ПРЕВЕЛА М.

и в зи: к ^

Бејах дете, љубио сам, Пун детињске бујне среће, Мали поток покрај куће И његово плаво цвеће. Бејах ђачић, вес'о, чио, Волео сам игру здраво, Ад' много је пута манух, Гледећ' оно небо плаво. Багрдан.

Пођох путем судбе круте, Пређох путе, реке, горе, Свуд уживах, ал' највише Гледећ' оно плаво море.... Некада је тако било, Навика је чудне моћи: Место тога ја сад волем Оне вене плаве очи. рв. Д. Јодоровић

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ А. А, ВЕЛИКОГ "УСТА-ВНОГ ОЛ,ВОГ> А.)

(ПАСТАВАК) 3. децембра 1888. Данашњи, једанаести састанак отворио је г. Ј. Ристић. На дневном реду беше осми део уставног пројекта, који говори «о судској власти". Секретар прочита чланове 148, 149 и 150, које уставотворни одбор усвоји без примедбе. Ти чланови гласе: «Чл. 148. Судови су независни. У изрицању правде> они не стоје ни под каквом влашћу, но суде и решавају