Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

оамо по закону. Никаква државна власт, ни законодавна ни управна, не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт. Правда се изриче у име Краља". «Чл. 149. Никакав суд, ни судско уређење ни надлежност, не може се установити друкчије, него законом. Али никада и ни под којим именом не могу се установити ванредни или преки судови, или комисије за суђење". «Чл. 150. Установа пороте задржава се. Њезину надлежност одређује закон". Пошто су примљена ова три члана, секретар прочита: «Чл. 151. Има три степена судства: првостепени. апелациони и касациони суд. За целу Србију биће само један касациони суд, који не суди о делу, него само о праву. Овај касациони суд решаваће и о сукобима између судске и административне власги. Председник касационог суда има ранг државног саветника". Г. Ђока Павловић држи, да је погрешно рећи, да има три степена судства, кад их има свега два у ствари, а то је првостепени и апелациони суд, јер касација није «судећа в власт. Г. д-р Ст. Вељковић такође налази, да се у Уставу не мора казивати, колико има степена судства. Г. д-р Никола Крстић напомиње, да и Устави других земаља помињу, колико има степена судства. Пошто је овај пројект Устава дело компромиса међу партијама, то се може бити нашло за нужно , да редакција овога члана буде оваква, како би се доцније редовно законодавство, ако се нађе за потребно, могло слободније кретати. Имајући тај циљ на уму, налази, да у другој алинеји треба изоставити ове речи: «који не суди о делу, него само о праву", пошто о томе, за која је питања надлежан касациони суд , постоји често несугласица и међу самим члановима касационога суда . и почем оно, што о томе реши сам касациони суд, не подлежи, нити може да подлежи расматрању икакве друге власти. Нај-