Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

79

оваква редакција, а иозитивно не би могло бити никакве штете, ако се та одредба изостави из Устава. Г. Дим. Маринковић мисли, да је умесна примедба г. Ђоке Павловића, јер у ствари имају само два, а не три степена судства, има првостепени и апелациони суд. Касација је над њима само као контрола, да ли правилно примењују законе при суђењу. Није мишљења г. Крстићевог, да о томе не треба помињати у Уставу. На против, делокруг касације треба да се изрично каже у Уставу. Г. Марко Стојановић: О примедби г. Павловића ћутим. И сам сам тога мишљења. Г. Крстићевој примедби нема места. Иотребно је једно тело, које ће пазити, да се закони правилно примењују. Ако би се усвојило, да и највиши суд пресуђује, онда где ћемо наћи највишу контролу за суђење ? Потребно је и корисно, да остане овако, како је предложено. Г. Стојан Марковић објашњава шта је задатак касационог суда и желео би, да се његов делокруг одређује законом, а не Уставом. Слаже се са г. Павловићем. Г. Ст. Вељковић противан је редакцији с тога, што се степени судства одређују према предмету, који се суди. То се не може у опште одредити Уставом. Г. Гершић напомиње, да је значај и задатак касације, да расматра спорове по праву, а не по делу. Налази да је потребно ово самим Уставом одредити, како не би нека редовна скупштина завела некакав врховни суд. Г. Стојан Марковић: Може се десити потреба, да касација има и „судећу" власт. С тога би требало уређење судства, па и касације оставити за закон. Г. Авакумовић остаје при своме мишљењу да ова одредба треба да остане у Уставу, да не би каква скупштина дала касацији са свим другу улогу. Г. д-р Н. Крстић објашњава своје мишљење и тврди, како није казао, да касација треба да буде «судећа" власт, него је рекао, да у Уставу не треба да се каже шта ће касација радити.