Otadžbina

78 горнјИ до.1 србије се суду даје маха, да целу ствар на ново проучи, па или да иримедбе касације усвоји, или да изнесе противразлоге. Баш зато, дакле, да се не би дала могућност касацији, да ма шта преломи преко колена, хоћемо да самим Уставом утврдимо, да касација нема нрава да суди о делу, него само о праву. Истина је, да је у почетку тешко било разабрати шта је дело, а шта право, али сад су скоро сва питања расправљена, и рзтко се сад о томе међу правницима спори, шта је дело, а шта је право; у осталом, то не треба ни у колико да нам смета да останемо при овој редакцији, јер она не улази у појединости, него само начелно бележи задатак касације. Нужно је, да баш у Устав унесемо начело, да касација решава о праву, а не о делу. Зато моли одбор, да усвоји предложену редакцију овога члана, без икакве измене. Г. д-р Ник. Крстић објашњава, да он није тражио, да се Уставом искаже, да касација треба да буде и ксудећи" суд, но је за то, да се Уставом не ограничава шта ће касација радити. Налази, да нема никакве штете што би се оставила отворена могућност, да редовно законодавство може и преиначити круг рада највишега суда, нити треба, да је редовно законодавство у томе Уставом ограничено. Г. Авакумовић вели, да су све друге земље усвојиле овакву касацију. То не стоји. Ено, у Немачкој постоји највиши суд са ксудећом" влашћу, а Немачка, у погледу правног развитка, стоји међу нрвим и најбоље развијеним државама у свету. То је исто и у Аустрији. И у Маџарској су били завели овакву касацију, па су јој доцније дали и судећу власт. Што г. Авакумовић вели , да ће се у касацији «као преко пања и судити, то не стоји, јер кад би то стајало, онда нам не би требала никаква касација, па макар она судила само о праву. Та, ако ће се у највишем суду судити «као иреко колена", зар се онда има гаранције. да се неће тако судити и у нижим судовима ? Може бити штете, ако остане