Otadžbina

82

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

правило могло вршити и кад би било више апелационих судова. Што се пак тиче примедбе г. Франасовића, ужи је одбор усваја, ако правници немају ништа против тога. (После неколико примедаба, да се често извесне судије бирају само Форме ради, и да би било опасно усвојити предлог г. Франасовића , примл>ен је члан 156 по редакцији). Секретар (чита): «Члан 157. Не могу бити судије у исто време у једноме суду, нити заједно судити, сродници: по крви у правој линији, у коме било степену, у побочној до четвртога степена закључно, а по тазбини до другога степена закључно". Г. Дим. Маринковић : Добро је, што је предвиђено ово о сродству, али како ће се ствар регулисати, ако се сроде судије из једнога суда? Ко ће онда бити кренут? Г. прота Величкозић тражи, да се као сродство сматра и кумство. Потпредседник г. Сава Грујић објашњава, да ће се све то регулисати законом. Услед тога усвотен је члан 157 по предложеној редакцији. Секретар (читај: <( Члан 158. Судија може бити само онај Србин, који је, уз друге законске услове за државну службу, свршио правни Факултет у Србији или на страни. У првостепеном суду може бити судија само онај, који је навршио 25 година, а у вишем суду онај, који је навршио 30 година. Ове одредбе не вреде за судије, који нису државни чиновници. Г. Дим. Маринковић тражи да му се објасни, зашто није условљено, да су кандидати за апелацију и касацију морали провести неко време као судије првостепеног суда. Г. Јов. Ђ. Авакумовић објашњава, да су сви услови остављени за закон, јер ће се можда тражити, да су ти кандидати ировели по 5—7 и 8 година као судије. Г. М. Кујунџић налази да је редакција добра.