Otadžbina

ГОРН.И ДОМ СРБИЈЕ

83

Г. д-р Н. Крстић вели , да би овом члану требало додати „поред услова, законом одређених". Г. Андоновић: Ако хоћемо да од Устава имамо оне користи, које очекујемо, ако хоћемо да нам је осигурана лична и имовна безбедност, треба да су судови тако уређени, како ће потпуно одговорити своме позиву. Само ваљане судије и добри судови могу нам бити гаранција за личну и имовну сигурност. Партизанства код судова не треба и не сме да буде. Да би се ово постигло, треба одредити услове и начин како ће се судије постављати, и то такове, да с једне стране добијемо добре и способне судије, а с друге стране колико толико осигурамо судије од могуће неправде, која им се чини при постављању и унапређењу. Ја знам, да су неки постали председници судова, који једва ако су две године били судије, докле другм, који су по 10 година били судије, који су добри правници и добри чиновници у опште, нису могли та места добити. И то се све дешавало по партијским обзирима и рачунима. У интересу државне службе такав је поступак за критику и осуду. Господо! Чинити неправду чиновнику у његовој служби, а нарочито судији, а тражити од њега, да у пркос те неправде, буде савестан судија, цоштен. вредан, правичан према свакоме — то је неприродно. И судија је човек, па кад је увређен, кад му је неправда учињена тиме, што није унапређен, што му је претпостављен млађи или због партијских рачуна неко са сокака — тешко да може остати равнодушан спрам те неправде. Ако је тај судија случајно доброг материјалног стања, а високе образованости , он са те неправде неће попустити у савести и поштењу као судија; али многе ће судије бити доведене у искушење да прибегну недопуштеним радњама, да продаду своју судијску савест , те да се на тај начин „регресирају" за своју дуговремену службу, кад не могу правилним нутем. Ово би било наопако по правду у нашим судовима. Даље господо, није довољно само свршити правне науке, б*