Otadžbina

84

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

па да се буде добар оудија; за то треба још имати и практичног знања и искуства, које се тек у државној служби може добити. Нарочито је ово нужно за нредседнике окружних судова, који морају бити извежбани у свима разноврсним пословима судским, те да могу бити не само добре судије, него и способне старешине и администратори. Судијска рутина нарочито је нужна за судије виших судова, апелације и касације. Из свију наведених разлога, предлажем, да се члану 158 дода ово: „Судија може бити само онај Србин , који је свршио правни Факултет у Србији или на страни, и то под овим условима: 1 .• Судија првостепенога или срескога суда може бити онај, који је стар 25 година, који је провео пет година као указни судски чиновник, или толико времена био јавни правозаступник. 2. Председник окружног суда може постати онај, који је стар 30 година и који је био пет година судија нижег суда. 3 Члан апелационог суда може постати онај, који је стар 30 година и који је био пет година судија нижег суда , или проФесор права у Великој Школи, први секретар апелационог или касационог суда, или који је био десет година јавни правозаступник, или који је био минпстар правде. 4. Члан касационог суда и иредседник касационог и апелационог суда може постати онај, који је стар 30 година, и који је био пет година члан апелационог суда, председник првостепеног суда, министар правде, или који је био 10 година проФесор правних наука у Великој Школи, — Ове услове за уређење доброга судства треба унети у Устав , јер смо већ у начелу усвојили , да за важнија места државне службе ставимо потребне квалиФикације, као н. нр. за чланове државног савета и чланове главне контроле. Нарочиго овде, где се судијеУставом утврђују на цео живот, дакле даје им се таиија на ту службу, оа које их нико уклониги не може — треба такове услове позтавиги. Да се ови услови оставе за закон о судијама, било би неоправдано и нецелисходно.