Palanka u planini i Lutanja

Паланка у Планини - 69

=

|

опет мало подигну два бродоломника. Али док је пуковник успевао да колико-толико, узме учешћа у општим разговорима, Олги је то врло тешко полазило за руком. Она је пристајала на све, што су јој сестре од стрица предлагале, без воље, послушна као дете, Она је излазила са њима, примала посете и враћала их, неспособна ипак да своје мисли отргне од паланке међу планинама. Од свега што јој се говорило она је често разумела само речи, али не реченице ни смисао.

А дани су бивали све краћи, суморни зимски дани, испуњени вејавицом, кишом и ветром,.,

Х1.

Владимир застаде пред кућом Станином, ви: дећи да је осветљен прозор на соби са улице. Значило је да је ту нека досадна посета: каква мајорица или капетаница, са неуморним причама о својој златној беби.

_ Владимир поуми да се врати. Вејавица је била престала, и висок снег покривао је улице. Београд је изгледао весео и бео. Господа и госпође у топлим бундама промицали су журно поред њега; сао: нице, уз звекет прапораца, клизиле су улицама.

После многих дана нераспо.ожења он је тих дана опет био необично расположен. Најновија његова књига, тек изишла из штампе, обратила је живу пажњу међу стручњацима.

— Ја сам знала да ћеш имати толиког успеха — говорила је Јелка радосно брату. А зарје и било могуће, Њен брат, па да не успе!

И Владимир понова осети сву величину и радост рада, и понова се отрже од некорисних и мучних мисли. Заставши пред кућом своје сестре, он поче рачунати да ли је Миша ту, онда може још и да буде занимљиво. Колико су пута само њих двојица пажљиво одслушали приче о бебама, па их после, кад оде посета, карикирали пред Станом која се