Palanka u planini i Lutanja

М | Предговор

Кћи Л. К. Лазаревића, Анђелија Лазаревићева“ рођена је 3 октобра (по старом) 1885 у Београду. На оца здрављем, она је од рођења била болешљива. Отац јој је умро кад је она била једва у шестој години; он се много бринуо за своју децу. „Нисам упамтила много свога оца, али су ми причали о њему“, каже она у једном свом приватном писму; по свему се види да је о њему сачувала најлепшу успомену. Њена мати, Г-ђа Полексија, кћи старог „српског државника Николе Христића, оставши удова са двоје деце““, наставила је бринути за њихово васпитање. Старије дете, Милорад (данас пуковник) било је здраво, и његово школовање није задавало никакве бриге; друкчије је стојало с Анђелијом. Ни основну школу она, због слабог здравља, није могла редовно походити. После кратког похађања, она је по савету лекара морала одустати од -тога. Учила је затим код куће а у школи полагала испите; тако је завршила основну школу. Што је ипак било добро, она је од малена научила говорити немачки и француски, с гувернантама које је у детињству имала. - |

При таквом стању здравља на гимназију и редовно школовање није се могло ни мислити. И по-

# Биографске податкео Лазаревићевој љубазно су ми дали њен рођак Г. Сава Урошевић, професор Университета, и њена пријатељица Г-ђица Олга Косановићева, наставница Прве Женске Гимназије у Београду. Г-ђаца Косановићева ми је такође ставила на расположење приличан број писама које је Лазаревићева њој писала. То исто је учинио и Г. Урош Предић, академик, са писмима која је он добијао ол Лазаревићеве. Писма су из године 1920—1925; четрдесет их је на број.

## „А ко сестара за она два прва“ (последња реченица једне од последњих приповедака Л. К. Лазаревића „Ветар“).