Palanka u planini i Lutanja

Ра

|аланка у Планини 59

По вечери, док су седели у трпезарији, Олга примети да њен отац више не гледа у књигу већ некуда преко ње. Мало, затим он устаде и поче ходати по соби. Његово лице изгледало је непо мично: очи полузатворене, усне стиснуте, Отрашна патња видела се у укоченим цртама.

(Олга, скупљена на крају дивана, пратила га је очима.

— Тата, — зовну тихо.

Он се трже на звук њеног гласа и застаде крај ње.

— Шта је, Олгаг — говорио је милујући њене измршавеле образе. МИ дижући њено лице себи, рече: — Видиш, нема се куд; мораш бити јака.

Њој грунуше сузе на очи: она покри његове руке сузама и пољупцима, очајна под осећањем кривице због клевете коју му је нанела.

— Кад ћемо у Београдр — питала је грчећи се од плача.

ТХ.

Јесење кише немилосрдно су квасиле Београд, раскаљавши страшно београдске улице и претећи поплавом становницима дунавског и савског краја.

Гости који су долазили код госпође Станојевић, остављајући кишобране у предсобљу, жалили су се на дугу и суморну јесен. Већ недељама и недељама ни једног лепог дана. Тако рђава јесен није се скоро упамтила. ј

Госпођа Станојевић и Јелка трудиле су се, дочекујући посете, да им што пријатније учине бављење код њих, у заложеним собама и при шољи топлог чаја. Дуго затворена кућа госпође Станојевић оживела је понова од повратка Владимирова, а нарочито откад је Владимир изабран за доцента београдског универзитета. Обновљене су старе везе, начињена нова познанства. Доста је било тешких дана од смрти Владимирова оца право је било да