Pašić : ilustrovani radikalni almanah

| стање јачањем произво

a ана 3.

ПРИЛОЗИ ИСТОРИЈИ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ. СТРАНКЕ

— 1. ПРВИ ПРОГРАМ НА ОСНОВУ КОГА СЕ СТРАНКА ОРГАНИЗОВАЛА =

ОСНОВНИ ПОГЛЕДИ.

Као циљ нашег државног уређења сматрамо:

_ Унушра народно благостање и слободу, и с поља државну независност и ослобођење и уједињење и осталих делова Српства.

Да се тај циљ постигне треба да се развије материјална, умна и морална снага народна. Како је пак материјално благостање народа главни основ за јачање целокупне народне снаге, то — поред неговања грађанских слобода — државним установама треба да буде поглавито задатак, да подижу народно благо-

а ке народне снаге и правичном поделом државних терета.

Да би остварење ове огромне друштвене задаће ишло што брже, што правилније к што потпуније, тражимо да се у најкраћем року приступи овим реформама:

1. Законодавство. ==

Да се промени устав. =. — Осим одредаба у члану 1. ну 10. као и чл. 31. садањег устава“)

сви други чланову устава да се могу према потреби мењати, допуњавати и укидати, 4 тако исто да се могу п сасвим нови чланови уметати. ra Мењање устава да се изведе у овом смислу: За

1. Окршштину састављају само по-

сланици народом изабрани; избор је

непосредан, а право бирања имају

сви пунолетни грађани српски.

2. Законодавна скушштина састаје |

се у известан дан, ф разилази се кад свој дневни ред исцрпе, или кад владалац нађе за потребно да учини употребу од свога уставног права.

#) Чл. 5. тадањег устава гласио је: Књажество је Србија наследна уставна монархија са народним представништвом; ј

Чл. 10. први одељак тадањег устава гласио је овако: „Књажевско достојанство по

старим народним закључењима пре 1830 го- -

диве, која су утврђена закључењима Овето-

Андрејске скупштине од године 1858, кас и велике народне скупштине, држане 20.

јунија 1368. године, и по гласу бултанскик

берата и хатишерифа од године 1830. и 1868. _ наследно је у племену сада владајућег Кња~

за Милана M. Обреновића [У. у мушком потоместву из законог брака по реду прворо--

ђења, и то кајпре у правој линији, а каду

овој не би било наследника, онда наследJIBHP]y ство престола прелази Ha побочну по истом реду прворођења“.“ ;

Чл. 81. тадањег устава гласио је; „Владајућа је вера у Србији источно православна. А слободна је и свака друга призната, вера, и стоји под заштитом закона у извршењу својих обреда“.

3. Законодавној скупштини уставом се ујемчава пуна законодавна власт. | ЈЕ

4. МИ велика народна скупштина састаје се периодично и, осим других послова, редовни јој је задатак ревизија устава.

5. Да се укине државни савет и да се не може заменити никаквим

другим домом.

II. Администрација. Администрација да буде што простија, што јевтинија и што целисходнија .