Pašić : ilustrovani radikalni almanah

ИМ

„ИРЦИ,

Ta: AT are ИМ Њеа

Књига |. \ = Алманах ПАШИЋ Страна 11.

Човеку, који је слепим случајем, а много више, под силом околности упао у догађаје крваве драме, познате под именом Зајечарска Буна, месец новембар мора остати у неизглаливој успомени. — И данас, кад је време збрисало натписе трулих Краљевичких крстача, а трава. заборава, обујмила _ нспроваљиване _ тробова стрељаних бунтовника, тај месец буди у мени суморно расположење, свеже н изразито, каои оних дана када су се пушчана, танал заривала у груди осуђеника. j

То беше Месењ Смрти, која, се, малте не, свакога јутра под краљевицом томаљала и коштавим рукама, ув нрасак пушака, као уз грохот хрпе костију, зграбила по две-три жртве пробијена чела и груди, а обливене крвљу, која је иза отворених рана лопита, Зи

И какве жртве беху то! Изгледало Је де је краљ Милан одлично познавао вредност оних, над којима се није смела пустити рука Краљевске милости. То беху. са врло незнатним жаузетком, у истину људи, чији живот беше срастао са животом народа; то беху они прави народни прваци у чијим се особама 'оличнио Програм Отранке, политичка, самосвест једнота народа. Тај озбиљни и језгровити Љуба Дидић-), онај нежни и у Књажевцу омиљени младић Љуба Божиновић“), муњевити Серафим Неготинац“), одлучни поп Маринко“), и ос-

5) Дидић, угледан трговац у Соко-Бањи = народни посланик среза соко-бањског, жајјачи човек овога покрета, осуђен је на смрт к стрељан 7. новембра 1883, заједно са народним посланицима Рисшом Ђусићељ и командиром народнб војске Перон Ми„лошевићем. Олику смо му донели у првој књизи на 27. страни. Он је исто тако свирепо мучек приликом стрељања као и пол

а. Е

=) Божиновић је био нетелигентан тртовац књажевачки к у Извршном Одбору играо је важну улогу. Осуђен на смрт стреан је на Краљевици у цвету младости у 27 години 16. новембра заједно са старим уваЕНИ трговцем књажевачким Гавром Анием. |

5) Неготинад је био трговац у Крушевцу; чОвВЕ ретке душевне снаге, који је потпуно невин за ову ствар осуђен ка смрт, као један од најопаснијих противника напредњачке тиравије. Стрељљн је на Краљевици на Светог Николу као последња жртва овог покрета. Његова невероватне кураж, хладнокрвности неустрашимост заливила је к саме крволочне сејмене, који су га стрељали.

5) Дели-поп Марикко Ивковић, ввродни

| посланик, зет поп Милије, стреља је у 35.

години на два дана после свога таств кљ сам Аравђелов-дан на Краљевици. Како je Сно удов оставио је кво праве сирочиће

ТАКО ЈЕ

— УСПОМЕНЕ СА КРАЉЕВИЦЕ ~

тали, њих двадесет на броју, на, чијим грудима сејменске пушке отворише преко стотину рана и на КОМадиће равнеше жива, срца њихова!

+ Др. Лаза Илић, лекар из Зајечара, дугогодишњи вародви посланцњ

Требало је тога месеца живети у Зајечару, присуствовати“ суђењу = свакога, јутра чути по један пушчани плотун, па тек онда осетити колика, је разлика између нелристрасног Слова Закона и суђења по „Здравом Равуму!"

Нисам ни оптуживао ни судио, па ипак ми се чинило тада као и да мо-

двоје деце: ћерчицу Кадивку од 5 и сенчића Милију од само две године. Обоје су се тешко у детињству мучили, јер су остали тако рећи ка улици, без оца н мајке, без деде и без ујака, Добросава, који је осуђен кв смрт, али је у последњем часу помилован и смртна R&SH& My замењена са 20 година робије. Остали су са самом старом бабом, али у пустој и потпуно празној кући јер је ондашњим силницима мело било што су их у црно вавили и сзмохране оставили, но су им све велико имање у бесдење распродали 38 покриће судских трошкова. Ипак је Бог штитио сирочиће. Милију је, када му је било 12 годика, пон. Радован Вукосављевић 1893. одвео у Русију. Тада је тамо био наш посланик наруском двору госп. Николв П. Пашић и он прихвате сина „свога пријатеља и народног мученика. На Пашићево звузимање мале Милија је примљен у духовио училиште у Шетрограду, = за тим је свршио Духовку Академију У Ворокежу, Како му се није попило ступи на Университет у Харкову, где сврши ветарину. Оставши у Русији био је кво марвевк лекар код земства (њихових самоуправа) у Харкову. Када је Аустро-Угарска напала 1914. на Србију љубав за родну груду довела га је натраг у Отаџбину. Ступио ј6 одмах у војску и био је у разним јединицама до свршетка рата, Био је и на болунском фронту. По рату остао је Р Србији и сада је лекар-ветеринар у илајнну, Ов-

ЗАПОЧЕО МЕСЕЦ СМРТИ...

ја савест носи једну мрвицу одговорности, као да се на њојзи по гдекоја калља крви запекла.

И тако промицаху дани за данима; тако је једна по једна жртва, суђена па савести и „здравом разуму падвала. јутром у своју раку, а већ у вече, кад би месец избио из пробијених 06лака, бацао би мртвачку светлост и као забезекнута лобања бленуо на још једну нову раку, која ће, сутрадан, нову жртву прогутали, |

Почело се са поп Милијом Петровићен, намесником из Бољевца. У дес

Милан Петровић-Обућина, стари радикални првак, директор фабрике дувана у пензији

"етра му Кадивка удала се ва тада учитеља,

Косту Опасојевића, сада деловођа окружног одбора округа топличког у Прокупљу и бив. народни посланнЕ.

Кад смо већ споменули Радована Вукосављевића, који је показао тако лепо старање за децу поп Маринка, де речемо коју и о томе честитом човеку: и он је био једвЕ од учесника у Тимочкој Буни, као учитељ у томе крају. Био је осуђен од Преког Суда н по издржаној осуди отешао је у Русију где је почео да студира. медицину. Али на несрећу ослепи па пређе на права, која и доврши у Петрограду. По свршеној школи врате се у Црну Гору, одакле је био родом, и онако слеп служио је као судија у Подгорици, где је ки умро пре неколико година. Био је врло добар и честит ЧОВ6Е к велики идвалиста, Другови су га из милоште звали „е брда Радован“.

Пред Крвавим Судом поп Маринко био је најслободнији. Његово држање импоновало је и самим немилосрдним назови судијама. Свесак свога безнадног положаја он је смело ишво до краја у свом семоодрицању и примању и их кривица на себе, Знајући колико су тадашњи власници мерак ка његову главу к да њој сласа кема он је својим смелим всказима настојевао да помогне својим пријатељима, па је њихове кривице примас на себе, драге воље, пред судом, Хтео је де помогне ближњем када ке може себи, Хтео је својом жрт-