Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Страна 30. Алманах ПАШИЋ

нице Београда, које је место заузимао у два маха, 1890—91. и по други пут 1897, године.

Председник заједничке радикалносамосталске владе постаје 8. октобра 1910, и од тада, је, са незнатним прекидима за кратко време, стално на. челу владе Орбије и после сјајних победа у тешком рату, Краљевине свих Срба, Хрвата и Словенаца, први пут уједињених у једну државу, огромним делом баш заслугом овог Великог Вође Највећег Нараштаја нашег народа. 5

Године 1910, изабран је за државног саветника и постављен за председника Државног Савета на коме је положају остао све до скора.

Главне своје успехе Пашић је постигао у вођењу спољне политике. Пашић је ту недостижан. Он је брод Србије, који се давио у бари непријатељске Аустрије, привео у бистре воде братске Русије. Од ране своје младости вруће је заговарао братске односе са Бугарском и постиже, да и тај свој сан оствари, да буде творац знаменитог Балканског Савеза, који је срушио Турску империју и ода-

-тнао је из Европе, а мајци Србији присајединио _ вековима _ отргнуте крајеве од Јавора до Беласице и Охридског Језера. Под његовом управом освећено је Косово и покајана Сливница.

„Његовим гестом — а он је одви"не мудар, да не би знао, какву је беду значио његов гест и за њега лично и за његову земљу — примила је цивилизација тровокацију труског варваривзма , рекао је славни енглееки премијер Лојд Џорџ: Он прима рукавицу коју нам у лице бесно и 0холо баца моћна хабсбуршка импе-

рија. Прима јер је својом мудром политиком обевбедио малој Србији помоћ целога културнога света, Мала али духом и пожртвовањем велика Орбија. рађа моћну, велику и у свету цењену Југославију. Уједињени смо али у прах и пепео уништени спољни непријатељи ускрсавају у слутерањама, порушене монархије, којима помаже и завист побеђених суседа, Машић се не устручава да се и са овим подземним силама стави у коштац. И као што је са правом виртуозношћу припремио и ретким схватањем _ стварности _ обезбедио крајњи повољан исход: тако велику творевину, умно обезбеђује од подривања унутра и узнемиравања. споља.

Приближавање Србије Русији извео је с великим успехом Пашић. Ближу везу са руским службеним круговима он је ухватио још за време емиграције, када. је дошао у присне односе са Петроградом и те односе с пуно поверење развијао је он и Радикална Странка стално и тиме нам обезбедише помоћ моћне Руcuje у данима Орбијиног „бити ил не бити. |

Видов-дански Устав његово је дело; дело његова ума и снаге, његових бистрих погледа у напред, увиђавности и његове ретке довитљивости и још веће одлучности и решености. Он је увек доносио добро' промишљене и промерене одлуке, дубоко простудиравши ствар, а кад се на нешто одлучи онда смело корача напред и свакад је умео своје намере да приведе у дело. Давши темељним законом добру основу моћној држави, тешкој тековини, Пашић, проницљива. духа, одмах прелази на. осигурање с поља и жури се да сврши све што је потребно за обезбеђење целине државе, да. би јој осигурао јак и чврст положај у свези великих западних пријатељских и савезничких сила.

Опоразум са Италијом о пријатељству диктирала му је добро схваћена. заједница, интереса. и зајед-

· ничка сигурност. Још од Крфа. Па-

= шић на томе помно ради. Опоразум

Јевта Поповић, стари радикални борац,

начелник Генералне Железничке Дирекције

у пензији

с Италијом велико је дело победе непријатеља унутра и одстрањење могућих трзавица са стране непријатеља споља. Мала Антанта дело је његова проницава духа. Велико своје дело обезбедио је он споразумом и савезом са пријатељском Француском, за коју нас вечно везује захвалност и заједнички прсливена. крв за ослобођење народа. и дело истинског мира.

„Пашић је један од највећих државника нашег доба, Поред Поенкареа, тешко му је ко раван међу ев-

ропским државницима , написао је угледни прашки „Час , поводом утовора. са Италијом. Š

„Режим Пашића је био један патриотски режим у коме смо дошли до великих националних успеха, признаје Крста Дицварић,

Његовом далековидом патриотизму, по речима Лојда Џорџа, много дугујемо. Врло много. Пашић је наше највеће политичко име, најкрулнија наша политичка фигура, HeOспорно наш најзаслужнији надиднални радник, јер је он радом од скоро пола века много допринео делу модернизирања Србије и стварању " Уједињења. целе нације.

Први и најзаслужнији син Велике Отапбине, то је Никола, Пашић.

И још нешто више: Никола Пашић је најизравитији Геније Српског Народа, који испољава све менталне особите наше снажне расе.

Као такав он је достојно представљао Србију у два маха на међународним конгресима Мира, као први члан и шеф наше делегације, Први пут 1913. у Букурешту, где је закључен познати за, нас тако повољан мир, којим смо потпуно очували све тековине рата. с Турцима и Бугарима и постали пуноправни господари целе Старе Србије и највећег дела Маћедоније. Други пут на великом светском Конгресу Мира у Паризу. 1918. после коначног пораза – централних сила, где је Версаљским Утовором обезбедио у идеалном смислу наше Државно Јединство и садје дипломатске напоре и успехе крунисао светлим ореолом: уједињеном Краљевином Срба, Хрвата ч Словенаца. Најстарији наш државник, оне и _најстарији наш новинар.

Пашића, као новинара јавност недовољно познаје и ако је он један од наших не само најстаријиг но ч најбољит новинара. По смрти Оветозара Марковића, који је умро 26. фебруара 1875. у Трсту, Пашић је тај који прихвата не само његов политички но и новинарски рад. На „Отаром Ослобођењу _ видимо Пашића опет као првог међу друговима, од којих нарочито вреди напсменути све покојне, Џеру Too ровића, Перу Велимировића, Стеву Милићевића, Миту Стојановића ( погинуо у борби на Алдровду), Срету Анђелковића и т. д. Старајући се да радикална штампа, као најјаче агитационо средство, буде што боља он је пронашао новинарски таленат у Стојана Протића и он је Отојана привео новинарству привезанши га за „Самоуправу . И на „Самоуправи" Пашић, по тврђењу доброг познаваоца прилика и односа у