Pašić : ilustrovani radikalni almanah

| e Il. O au | Па ПАШИЋ Отрана 90100 НИКОЛА ПАШИЋ У ПОЛИТИЧКОЈ БОРБИ

Изванредна способност Николе Пашића у политичкој борби утврђује се већ самим фактом, да је он потукао све своје противнике, како у туђим странкама, тако и у својој властитој странци. Тој победи Николе Пашића, несумњиво, највише је допринела ведра ч мирна присебност, и здрава и силна, логичност његова...

Некако пред светски рат, у „Срлској Застави ' објављен је био један врло оштар напад на Пашића, у коме св тврдило, како ће ускоро, пред Министарски Савет, доћи на, решење једно озбиљно државно питање, и како ће Пашић учинити, да се то питање реши у интересу његове странке

сам тај напис поднео господину Пашићу, питајући шта да одговорим на њ, он, пошто је мирно прочитао тај напад, одговорио је:

— Боже мој! ово су са свим људи људи!... Ово питање доће ће на решавање кроз месец дана, и решиће се како треба, и како мора да се реши. Одговорићеш, дакле, да је ова тврдња неистинита, али немој много на томе инсистирати...

— да, штог запитах ја у чуду.

— Знам, они ће и даље ово тврдити. Ти их пусти!.. Кад се ствар сврши, видеће се да су они тврдили једну неистину, те ће имдти више да се сшиде ! |

Ја се осменух!

— Јест, јест, рече г. Пашић; што ти да из учиш памети, кад су људн=! Нека и даље тумарају!..

Кад сам, истога дана, у вече, уз смех, испричао ту ствар пок. Стојану Џротићу, он ће рећи: .

— Јесте, Никола, је силно еквилибриран човек!.. Тога је тешко наљуTUTU. ч избити из такта!

— А ја, додах на, то, кад нешто погрешим, и кад се наљутим на, себе сама, по недељу дана, идем као пребијено псето, и формално одболујен!..

— Јао!... И код мене ти је тако цикну Стојан. То су оболели живци!.. А у Николе, заврши Стојан. живди су као конопци!.._

»

да. време светскога рата, у Нишу, почетком 1915. голине, запитам једнога дана г. Пашића, шта да радим поводом врло оштрог и врло лажљиBOT писања, бугаљске штампе о нашој земљи.

Господин Пашић замисли се мало, па ће рећи: __— Внаш, Бугари лудо раде!.. Али, што она луђе раде, то је боље за нас!. Дакле, ти ћеш одговарати на њихове

оптужбе, и обарати их поузданим чињеницама, Али, не смеш бити одвилше агресиван, јер би нам то могли замерити савезници, који раде све што могу, да привуку Бугарску на нашу страну...

Те наредбе држао сам се мало дуже оремена, али, кад је пок. Стојан Протић, осуо оштрим чланцима на Бутаре, осоколи се та ја! Еле, једнога дана, у суботу, изађе у „Самоуправи“ један врло оштар чланак СОтојанов против Бугара. У недељу, у Нишкој Бањи, у броју од недеље, прочитам, наравно по наредби г. Пашића, ограду од стране редакције од поменутог Стојановог чланка, о чијим се политичким погледима говорило,

Никола П. Пашић

да нису израз редакције, него израз мишљења једног њеног сарадника!

На здравље!.. „Самоуправа“ демантује Стојана Протића! Лако је било погодити шта, ће из тога изаћи!..

У понедељак у јутру, одем ка, госл. Пашићу, за нова упутства.

Госп. Пашић, и ако љут, рече хладно: ,

Заборавио си што сам ти рекао!, Од сада, мораћеш све чланке о Бугарској носити на, преглед г. Јоци Јовановићу.,. — Брњица! помислих у себи.

Одмах по том одем г. Јовановићу да га упитам о упутствима која, му је T. Пашић издао.

· На моје питање о томе, г. Јовановић рече:

— Јова. зна шта треба да пише о Бугарима, али је много љут на њиг, рекао ми је г. Пашић, Ви ћете остављати идеје у његовим чланцима, али ћете ублажавати оштрине израза..

—- Је ли то све, запитах г. Јоввновића. |

— Све, одговори он.

— Лепо, рекох ја. Можемо ми писати и академски.

После тога, у „Овмоуправи“ је објављен низ чланака под насловом: „Рратски разговори“. Г. Јовановић скоро ништа, није у њима мењао, јер су били написани у духу наредбе г. Пашића, Једнога дана, г. Јовановић ми рече:

— Бугарски листови осули живу паљбу на, г. Стојана, гбог ваштих чланака. — Добро је, рекох, значи да, су погодили у мету, кад се Бугари љуте, и ако су без оштрине у изразима. А г. Стојан је у Врњцима, те неће ни знати га, те нападаје...

«

Од тога. времена, била, је тротрчала црна мачка између Николе Пашића

"и Стојана Протића.Отојањн није хтео

више ни да чује за „Самсоуправу“, и отишао је у Врњце, где је остао до евакуације. Разлаз између Пашића и Отојана. био је тада већ јавна ствар.

Из каснијих излагања политичара сазнао сам. да је тај разлаз потекао збот тога, што је Пашић, ради образовања коалиционог кабинета, морао жртвовати Стојана, Та је версија, свакојако, тачна, али ја ипак не могу да се отмем од утиска, да је инциденат у „Самоуправи“, бар у извесној мери, допринео да дође до тога разлаза... Е

Никола Пашић, као Шеф странке и Председник владе, никад и никоме, није допуштао да прелази преко његовит погледа!.. Душа ваља, ти п0гледи увек су били тачни, и засновани на поузданим п“ стварним чињенацама... Београд. децембра, 1924.

Јов. В. Несторовић, новинар.

кв ли ле ==

KO. OM пе