Pašić : ilustrovani radikalni almanah

т Стојам М. Протић, бив. председник министарства, дугогодишњи народни посланик, директор „Огмоуправе“ ит.д.

догађаји нису могли савити старчева плећа. Па и то што су му у обичајеној разузданој партијској борби чињена, пребацивања и клевете што му противници подмећу да је себичан и жељан новца, што су рачунали колико је милиона стекао, колико је кућа, накуповао, што га. је Јаша Продановић називао најкорумптивнијим човеком, све га, је то оставило хладним, потпуно свесним поверења које има. у њега народ. Познапалац људи, он је постао под тим клеветама и грДњама у току деценија. најпопуларнија појава на београдској калдрми, и када је, као и некада, копачао преко Теразија, достојанствено одмереним кораком, усправљен, не обазирући се, мирних очију, на старачком неразјашњивом лицу на коме се оцртава страственост. онда су _Београђани показивали странцу „Чича, Баiy”, BH причали му о његовом шпар-

_ тански једноставном животу и о ма-

кедонској салати, коју је министар председник волео да сам направи.

_ „Највећи део тих анекдота. прича је о његовој лукавости. Није само припрости сељак веровао у његову управо надземаљску препреденост, која. му је омогућила. да целу Европу

замеша и да. Србија извуче из тога

нористи, него је и образован човек васлућивао иза ћутања вечито за-

Алманах ПАШИЋ

копчаног мистерију макиавелистичких планова, 2, када би Пашић отворио уста, његов говор је звучао и сувише безначајно и није показивао дубоко значење, а његова реч и сувише искрена и није изгледала као дипломатско претварање, Да ли он осећајући добрим инстинктом није хтео да. буде у крупним стварима лукав, или ни сам није био тога свестан, у сваком случају су његове политичке конструкције биле генијално једноставне, н кад његово дело стоји завршено, изгледа као прегледан систем правих линија и геометријских фигура.

„О тога његов опортунизам и нема ништа, заједничко са оном аклоношћу ка компромису који лови једнодневне успехе и живи данас до сутра. Он је увек. и у најтежим данима, јасно чувао две главне линије свога живота и својих уверења: радикалну странку довести на власт, и тако постићи ослобођење и уједињење Јужних Словена. Када је извео год. 1903. први део свога програма. поверио је ПЏаптић своме другу Протићу вођење унутрашњих послова. 8, сам се посветио скоро сасвим спољној политици да и други део свога програма. приведе у дело. Два, аксиома, није ни тада напустио: пријатељство са Бугарима, које је тридесет

Страна. 43.

Д-р Милован Ђ. Миловановић, бив. министар иностраних дела. и један од кајхултурнијих људи Орбије

година прпповедао и које је ону својим плановима видео већ пероонално уједињене, а затим наслања, ње на. Петроград, јер је прихватио Ристићеву тезу да Орбија не може бити истовремено у дббрим односима и са Аустријом и са Русијом. За ту оријентацију одлучиле су трезвеног човека, хладног фанатика, истине, најмање неки осећајни разлози; не због романтичног сањалаштва, 6 југословенској крвној вези или словенском братству, него због реалног политичког сазнања да је то најбоље за интересе Србије. „Лако је помагање од стране Русије било дуго времена. једна од тајни његовог успеха, али како је светски рат из корена ишчупао Хабсбуртшку монархију, поделила му је судбина. нешто још више, чему се не би смео надати неки друти смртник после толико дарова: слом царистичке Русије је поравнао поље, на коме се подигла национална зграда Срба, Хрвата и Словенаца, а да при том није постала московска вазална. др-

жава. Па и кад би он после 1918. год. био Бизмаркове судбине, који

после завршетка, своје Спољно-политичке задаће није имао срећну руку у унутрашњој политици, и онда је име Николе Пашића везано за сва

времена са делом тога уједињења. |