Pašić : ilustrovani radikalni almanah

' + ки i} Li

те

калне Странке правимо за будућност и оваква, и онаква. предв: а, И добра и рђава. Међутим, Николине полититке комбинације најтачније су, и док се наше комбинације већином не остварују, Николине се готово свагда испуњавају!“

ЧУВАЊЕ ДРЖАВНЕ ТАЈНЕ

„Вино сам на служби у нашем Главном Ђенералштабу Као мајор“ — причаше још пре турског рата садалањи армијски ђенерал и познати војсковођа Петар Пешић, садашњи начелник нашег Главног енералштаба и бивши Министар Војни. Једнога дана будем одређен да господину Џашићу као министру спољних послова _поднесем извештај о нашој четничкој акцији у Старој Србији и Маћедонији. Нисам имао прилике приказати се староме државнику до тога, тренутка. Примио ме је љубазно, а ја одмах приђох послу: разастрех карте и почех објашњавати наша гледишта... пе

Одједном врата се отворише: у собу улази неко без кудања)! -

Пашић наглим покретом руку скупи све карте и хартије у једну гужву, да се не види, какве су то хартије, и познавши улазника, рече:

„А, ти си, Отојане! Молим те, уђи у мој кабинет, док ја са мојим пријатељем, господином мајором, не свршим неки приватни посао, за који ме он моли.“

„Бејах изненађен оволиком обазривошћу, Ни Стојан Протић не мора знати, шта се ради, а мене приказује као свога пријатеља! Док сам жив, памтићу ову поуку о чувању државних тајни!“

НЕОБИЧНА ДОСЕТЉИВОСТ

У Соко-Бањи пред повлачењем српске војске преко Арбаније,.. Ноћу се чује далека, топовска паљба, у правцу Текије... Избегли Београђани, очајни за будућност Србије и Српства, у чудноватој самообмани теше се и најнестварнијим вестима, и нагађањима... Духовно погледи упрти на српску војску, а још више на срлску дипломатију... Претресају се дела српских државника, од Илије Гарашанина. до Милована, Миловановића,.. Говори се о Николи Пашићу, и свако га цени са свог личног и партиског гледишта, Узима реч угледни "родољуб, политичар и грађанин бедградски, Голуб Јањић и прича своју успомену на Николу Пашића одмере-

но, мирно, трезвено, онако како увек говоре наши људи из Јужне Србије. — У старосрбијанском и маћедонском друштву Сриска Браћа били смо се нашли у великој неприлици приликом приређивања велике забаве у корист друштвених намера: требало је и ловеати на забаву турскога посланика и извести једну тачку, која је управљена против Турске! Ниједан члан одбора није умео разрешити ову тешку загонетку, па ни. "ам Љуба Јовановић, који и међу нама беше јако цењен као врло родољубив и оштроуман Приморац — наш „с мора мајстор“... Најзад неко предложи, да, ја као председник одбора и добар познаник (и дусед) Николе Цашића запитам Пашића, не би ли нам он могао помоћи..

Пораним и сусретнем се са Пашићем баш на уласку његове куће.

Помаже Бог, господине мини| — Бог вам помогао, комшија!

И ја му саопштих нашу невољу..

Пашић је врло пажљиво слушао моје причање, а, кад ја заврших, Пашић ми, по свом обичају чупкајући своју дугу, пророчку браду, одговори својим мирним, уједначеним гласом:

— Ја бих предложио, да урадите ово: да однесете једну позивницу,

__ Књига IL ти „___Алманах ПАШИЋ пе Страна 45. ·

адресовану турском посланику, на погтту, па да замолите чиновника,

да на позивницу стави поштански жиг на један дан пре забаве, а да поштоноша преда исту позивницу посланству сутра дан по забави,

— Мени паде терет са срца! Олавна. одлука!... И купус на месту, и козе на броју! Пашићу од срца, на мудром савету и опростим се с њим... Целу ову ствар изведемо по његову упутству и аве нам упали! Турчин нам писмено изјави жаљење, што због неуредности на пошти није могао лично доћи на забаву и посла обилат прилог!

— Ја сам политички противник Николе Пашића, али се његовом родољубљу и његовој умешности мора човек поклонити. Бадава, Папић уме радити мудро, тајно и вешто!" 2авршио је причање стари српски родољуб осмејкујући се задовољно,

А један слушалац додаде:

„Хвала вам, земљаче, на овој значајној причи! Можемо се надати, да ће Никола Пашић као такав политичар, уз помоћ савезника и храбре српске војске, ипак срећно провести српски брод кроз све буре и олује овога страшног светског рата.

И равиђотше се ако не весело, а. оно бар охрабрени.

"Никола П. Пашић, као председник владе, на погребу Петра Великог у Тополн, | узима жито за душу Великог Краља