Pašić : ilustrovani radikalni almanah

Стран а. 54. т 5: Алманах ПАШИЋ

осмехивао се смехом задовољна човека, чије идеје непријатељ не прозире и за то им иде у свему на руку, Недорасла војска нашој, вођена, од вођа уображених, који подцељујући противника, нису ни покушавали да прозру његове намере, наше повлачење нису схватили као прост маневар, кога су ов требали добро чувати, ко рачунајући са сигурним непим поразом, и сами су много сарађивали и припомогли да се тенерадни и генијални план МПутниKOB тако брао изврши онеко како је најидеадније замишљен,

Осиони сведржатељ централних сила Виљем ИП. стално лети с фронта на фронт, да личним присуством „ утиче на своју војску. |

Жофр на свом аутомобилу често обилази положаје дуж борбене ли-

Војвода Путник на самртном одру

није, То је чинио и велики кнез Никола и херцхерпог Фридрих и Кадорна и Френч. Само то није никад чинио шеф штаба. орпске Врховне Команде. Одличан познавалап земље, недостижан као стратег, изврстан као војник, имајући у рукама младу али силовиту војску он није имао потребе за то. Као што се за рата с Турцима и Бугарима није макао из Скопља, тако сениуевропоком рату никад никуд није кренуо из седишта Врховне Команде. Он нема потребе за то, њему није нужно да види положаје пре но што ће дати диспозиције, он све положаје има, не сама пред собом на, детаљним картама но и у својој глави, а ауторитет његов у војсци је толики да није нужно да заповести лично издаје. Он се на миче из места у коме је Врховна, Команда и готово не удаљује из своје скромно на-

мештене канцеларије, у којој му је и постеља, јер је он и дању и ноћу на послу. За њега умора нема, а ратни успеси његов једини одмор. Они хране душу његову и одржавају да не клоне његово иначе слабачко тело. Он на послу капље, Он није само титулирни шеф, Он у ствари командује. Ови конци команде у његовој су руци, он даје свима директиве и упуства, он доноси одлуке о свему и његовој противљења, нема, Што он рече речено је и извршено. То је једна од тајни наших успеха. i у

У Џутнику је формиран карактер војника велика талента и велике среће. Он сваки ·посао 'ради пун присебности и онда када су око њега у највећем узбуђењу и увећ с рачуном и без страсти.

Његови успеси имаће утицаја а ток светске повести... :

Његова истинска и права. вфеничка величина огледа се и у вредности његове најближе околине, Он је умео уочити војничке предности код људи и умео их је окупити око себе и умео им је послове доделити. Комплетујући околину он је показао да је већ у миру умео уочити ратну вредност предистинираних 58, војсковође. Христова величина је колико у томе што је сам био велики ум још и у томе што је не само умео но и хтео око себе да прикупи највеће умове свога доба за Апостоле своје божанствене науке. И као што су Апостоли, чијој ће се еванђелској науци векови дивити, У Христу гледали више биће тако су исто најбољи официри у Путнику гледали Богом изабраног и додељеног им вођу |

Књига IL

Благост његова, готово светитељска спољашност телесно — слабог старчића пре вас подсећа на првосвештеника но на првог војсковођу, најбоље војске на свету. Његов продирући поглед осваја благошћу својом, али не одаје ни мало човека, колосалне енергије, Када човек зна, колико тај седи и изнурени старац увек. кротка духа, у себи има енергије мора веровати, да, је он састављен само од молекила енергије и

умне моћи, јер колико је телом сла-

бић толико је духом колос.

Цео живот посветио је војсци, 0на од њега много има и много му дугује за мноте своје добре особине стечене у миру, испољене у рату. Отуда и онај његов велики, у нас јединствени мирнодобски ауторитет који је не мало допринео нашим ратним успесима.

На заласку свога плодног и корианог живота, крунисаног .ошлтим признањем краља и војске, владе и народа, Путник је постао ауторитет не само за српску војску. Он је по(ra, војнички „великан светскога гласа исто онако хваљен као што се славе: Александар Маћедонски, Ханибал, принц Евђеније, Кутузов, Наполебн и њима равни. Данашњи европски рат највећи је бројем учесника, најтежи по техничком са-

| вршенству, најкрвавији по упорно-

сти којом се води, најстрашнији по жртвама које падају, најскупљи по милијардама- које гута, најкомпликованији по учешћу огромних маса, а у том и таквом рату наше Победе, извојеване под мудрим руковођењем Путника, по ономе како су и под којим су условима извојеване прво cy стратетско дељо. Путника данас убрајају међу прве војсковође између најбољих на свету,

Мозак од Евих слављене српске војске, то је Путник. Благо нама, када је међу нама поникао, у нашој се средини васпитао и оспоссбио, својим умом и талентом нама послужио „на страх врагам , на част себи, на понос српској војспи, на корист Отаџбини, ако Бог да, ујелињеној снагом и огромним жртвама целог Орпског Народа, и паметним руковођењем највећег у највећем нашем поколењу војводе Радомира Триника, за кога смемо с великим песником рећи:

„Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје вубље,

„Ове ће сјајву н чудесниј у векове биват дубље...“

Париз, јануара 1916. Душан Мил. Шијачки

|