Paster

Последње године

На знаменитој седници од 25 октобра 1885, на којој је Пастер саопштио својим колегама у Академији наука да је беснило савладано, слушаоци су били болно дирнути видећи пред собом болесног човека, бледог, ослабелог, чији је глас био малаксао. Пастер је боловао од срца, и знао је да му нема лека. Било му је тада шездесет и три године. Како је његов живот био пун узбуђења и напора! После толиких борба и дугих година рада без одмора, упркос признањима која му сада стизаху са свих страна, није му било дато да се душевно одмори. Имао је до последњег дана свога тако рећи да побија злонамерна или необавештена тврђења уперена против његове методе лечења беснила. Није данас потребно излагати те полемике чије читање изазива жаљење што је Пастер на њих трошио последње остатке своје снаге, када знамо данас да је Пастер био у праву. Има и данас необјашњених случајева неуспеха у антирабичној вакцинацији, али су они врло ретки. Са методом која се у нашој земљи примењује по упутствима д-р Хемпта из Новога Сада, смртност је од 0,16 на 100.

156

му иварен у ти рвнН