Paster

М. Ђаја

била на страни његових непријатеља: 23 фебруара, пред зору, земља се затресе, куће се почеше рушити. Мало доцније још јачи потрес изазва панику. У таквим приликама Пастер није могао наћи мир који је био потребан нередовном куцању његова срца. Са својом породицом пође тог дана колима да потражи негде мирније тле. Колима прођоше кроз опустошене крајеве које избезумљени становници напуштаху. Возови нису више стизали, телеграфске жице су биле покидане. Пастер са својима дође у Арбоа да у родитељској кући потражи одмора од толиких узбуђења.

После неколико недеља Пастер је опет у Паризу. Присуствује седницама Академије наука и постаје њен доживотни секретар. Захваљујући својим колегама рече између осталога:

„Желео бих да ово живота што ми остаје посветим потстицању на испитивања и да припремам ученике достојне француске науке за изучавања чија будућност, изгледа ми, много обећава, и да пажљиво пратим радове које Академија потстиче и помаже. Кад човек почиње да осећа како га снага издаје, једина је утеха у томе што можемо помоћи онима који долазе за нама да ураде више и боље од нас самих, идући напред погледом упртим у велике видике које смо ми могли само угледати".

После неколико месеци Пастер је дао оставку на секретарску част. 23 октобра 1887 изгуби моћ говора. Али као оно пре много година реч му се врати и сутрадан посети лабораторију.

158