Paster

Пастерово дело

грла, бабе су тражиле спасоносни јеленски рог, најзад је долазила канула у отвору начињеном у гркљану. Уз кукњаву су сваког дана изношени многи дечји ковчези и свеже хумке су се низале на гробљу. У кућама у којима је било деце а зар је онда било у Београду куће без деце владао је страх и трепет. Одједном, али сасвим одједном, 0 дифтерији се готово није више ни чуло... Спасоносни серум нам је био дошао.

Бити свестан среће коју је човечанству донела победа многих заразних болести, немогуће је са горе наведенога разлога. Опасност која не прети, често се сматра опасношћу која уопште не постоји. Данас је одвише просто истицати доброчинства серотерапије; много је оригиналније „не веровати у те разне серуме" и њихове привидне успехе приписивати самим болестима које су постале блаже. Ако је довољно да се лековити серуми појаве да би болести саме од себе попустиле, онда њихов проналазак ипак није узалудан.

Свако добро служи и злу. Без савремене хирургије и медицине последњи Велики рат и они који нам се наговештавају, били би немогућни у своме обиму. Четири године живота у рововима без иједне веће епидемије... онде где су примењиване тековине у борби против заразних болести. Пастер је, као што смо видели, имао живу машту, предвиђао је какве ће све последице имати његова теорија о клицама. Али није предвидео да ће потхрањивати трајање ратова, и даће се године господње 1937, методама које је дао,

10, И. Ђаја, Пастер 145