Pastir

47

требама евошГем; док се суштина богослужења или управо право богослужење крило у сиромашкиГем колебама на обалама Нила: видимо ми други Гедан народ, кош развта своГе богослужење тако раскошно, тако дивно, тако божанствено, да се ум мислитеља, укочи пред њим од удивљења кемогући га подиуно ни обухватити ни провид1ети. То су Грци. Заиста чудан Ге то био народ! Прошло 1е више од двигс хиљаде година, од како Ге ттн народ легао под нлочу историчку, а овамо и дан-дањи живи његово богослужење у 1аковно1 успомени и приклања му се све, што Ге мудро на свигету. Грчко богослужење — то те духовни ра1 Боље упоређење ми не умигемо да нађемо. Гледаш и не знаш, чему више да се дивиш: да ли раскоши саме идеге богослужења или божанствениГем, дивниГем Формама његови1ем? Богиње и богови, колико Ге вас Ге и како сте чаровни сви до геднога! Доброта, красота, мудрост, храброст, љубав, снага, све врлине људске нашле су мгесто у чудном грчком богослужењу. Свему томе клањао се та1 великомоћни цар у древности, чиГу диГадему целива и дан-дањи вас просвГећени свиГет. Истина, и овде Ге богослужење огрезло тако рећи у Форме, у обреде. Ал’ какве су то Форме? То ниге Гегипатска званичност; то ниГе одећа, у коту облаче богослужење с том опаком намГером, да се уви1е у мрак и таму прости свиГет; то ниГе тежња, да се поставе обреди на мГесто супггине богослужења: — не, то Ге божанствена жеља, да се дадс суштини достоша форма , т. ћ да се докаже говГење пред светињом и самиГем старањем о наГбољем начину свГетковања. Тако ми схватамо значење знаменитиГех олимписки1ех игара грчкиГех у сво1 унутрашњоГ и сиољног цГелокупности ЊИХ0В01. ДоцниГе и грчко богослужење постигла Ге таква иста судба као и Гегипатско. И овде се оно развиГало по свош1ем законима и игпло нанртед у том развитку, док 1е св1е-