Pastir

60

сво1у у милостињи ирема сиротињи. „Она — вели — беше: око слепима, нога хромима, маша сиротињи.“ Знаменити оци хришћанске цркве Василше Велики, 1ован Златоусти, Амвросте и други бегаху бедни према себи но богати према сиротињи; 1ер овог бе1аше им свагда отворено и срце и кућа. Нема дана, нема догађа1а, при коме они не би повели реч о сиротињи. „На нама — вели Златоуст — лежи одговорност, ако невиност, ако младост пропадне због сиромаштва; ти, кош се тако поносито односиш према сиромаху, размисли нашре, да ли ти баш ниси узрок, што Ге он сиромах ? Да ли зато он не гладуГе, што си ти заграбио одвише?“ Зидагући у Ватопеду цркве св. Сава говораше: „Онде, где глас Бога говори, где се слива ехо и неба и земље, мо1 глас мора да ћути. Та умем само осећати, умем се само радовати, кад погледам на ове моге рукотворине, но осећања ова, радост ову не сам кадар исказати другоме.“ И заиста, начини човек гедну обичнну кућицу, у кот мисли живети он — обичан смртни, па и у томе осећа бог-зна какво задовољство, и довршивши ге зове људе, да их почасти, да раздели с њима свогу радост и осећања. Да како мора бити човеку онда, кад не зида обичан какав дом, обичну какву кућицу, већ дом Божиш — дом у коме ће становати вечни наш отац небески. Ту мораГу бити необична осећања, необичне радости, пуно задовољство душевно тако, да у такве задужбине непрекидно гледао би човек и опет се не би задовољио, и опет би их гледао на ново. И какво Ге ио овоме гадно, какво жалосно стање поГединих општина, у кошма путник може видети камене и двокатне куће свуда у накрст, а дома Божтег или сасвим не, или у врло запуштеном и занемареном стању. Одмах ћеш но овом познати и веру њихову а по вери и добра дела; Гер 1е црква огледало вере, као што ге тело огледало душе. Човек живи двогако: душевно и телесно. 11а и Хришћанство мора имати своГу спољашност