Pastir

78

(\ Мнсли о Свештенству. (Наставак.) Проповеда1ући људску 1еднакост Исус Христос говорн, да ће приге камила проћи кроз иглене уши, него што ће ући богаташ у царство небеско. Због те иде1е Римљани нарочито гонише хришћане, ал’ узалуд; гер ге Исус готов био за ту иде1у и распет бити. Апостоли тако исто. Хеднакост ге услов правог истинитог хришћанства. Ето зашто Исусови пошљедници радо умираше за њ, т. I за побгеду, за славу идеге Геднакости. Хавља се гоњење хришћана, али Исус говори гоњентем: вллжени изгнлни прлкду рлди. Сллжени есте> егдл поносАтг клл12 и ижден^тг и рекг(тг ксдкг золг гллголх нл кк 1 лж г (||1 е мене рлди и т. д. Да се сГетимо, како Ге хришћански народ гледао на своге мученике. Ниге ли их признао за свеце? Истина хришћанско богосужење са свошгем служитељима ни!е стагало према човештв} 7 у равном одношаГу са праетартем богослужењем према прастаром човештву, ал ( ипак за ирво вриГеме хришћанства међу хришћанима проповгедници хришћански били су учитељи и у опште први људи; они су ишли пред хришћанскнГем друштвом и били су му у свему нредставници: у породичком, религишзном, друштвеном па и у политичком одноишу, 1едном ртечГу — свуда. Уз то ваља нам примГетити. да 1е Формална страна богослужења била за прве хришћане таква узгредност, да Ге на њу мало ко и обраћао пажње. Сва Ге пажња била поклоњена суштини богослужења. Но мало по мало ствар ова почиње ићи другитем путем и Формална страна хришћанеког Гтогослужења почела Ге узимати мах. Само богослужење хришћанско почиње се облачити у одећу таганствености мистицизма, а у исто вртеме сужавати у садржини. Опет се гави званично богослужење с Гедне, а живо, нраво народње^ што се вечно развига, с друге стране. Татанственост богослужења рађамнотнтво свакоГаких тереси, све тедну од друге не-