Pastir

66

шм: онда треба да живот наш на овоме свету окитимо делима правих хришћана ; да развихемо у њему оне врлине, кошма се нахвише разликухе свет хришћански од нехришћанског, а кохе су извор свега великог и узвишеног на земљи. Хер ко хоће да хе Бог према њему милостив, мора и он према б.шжњима, према браћи свохох милостив бити. Тако само моћи ће се надати, да ће му се после мучног живота на земљи даровати у небеском насељу његовом то, гато око не кид г к, оух° нг слмшл и н л сердце челокћк^ не кзудошл, /лље Сог2 оуго гокл лкжАфммг его. (Кор. I. 2 . 9 .) Но у мноштву хригаћанских дела кохе ли ће нахугоднихе бити пред Богом? Бог љуби по великом правдољубљу своме људе подхеднако; но његова се милост нарочито излива на оне, кош нахвигае помоћи потребуху. Сиротшка хе нахбољи прихатељ Бога великога. Па да ли се ми, кош верухемо, да су у нама свохства, што су налик на свохства божиха, угледамо на узор савршенства — на Бога ? Да ли се старамо, да стечемо благосиља1ва сиротинског? Колико имамо болница у нашем отачаству, у кошма сиротиња налази неге и лека у тешкох болести свох.01 ? Колико прилажемо на сиротињу, кад чухемо, да у неком краху српском глад и куга бесни? Уколико сачуствухемо, уколико се одзивамо говору, да ваља подићи радионички дом, у коме би се сирочад могла научити занату, кошм би заслуживала кору хлеба ? Ето дела нахугоднихег пред Богом. Но ово хе нахугоднихе дело пред Богом у сваког друштва и народа у опште. Али за Србина има нешто, што хе и над овим. Плодне су земље, на кошма Срби живе, красно Ге небо над овим земљама. У нас се ш неће почети из реда да умире од глади, као што бива чешће по великим варошима у свету. Србин се мучи и довиха свуда на све стране, да захрани себе и дечицу своху, да подигне кућицу, у кохох се склања са свохима од зиме и зла времена.