Pastir

88

он изађе с братом на 601, те му тако отме Далмацигу и ДиоклеГу, па прогласи себе за краља. СтеФану сад остане само Гедна СрбиГа с титулом великог жупана. Но непригатељи не хтедоше се ни с овим задовољити: они наумише да истргну и последњи комад исиод власти СтеФанове. Окружен овако незгодним ириликама СтеФан напише писмо своме брату Сави, у коме га мољаше и преклињаше, да му дође у помоћ и да понесе са собом мошти оца њихова Симеона. „Ха сам уверен, — писаше он своме брату Сави — да тво I долазак у садашње време може донети неоцењене користи. И ако 10ш донесеш мошти оца нашег Симеона, сва земља и сва природа око нас обновиће се, па и људи ће доћи у слогу и љубав“. Но славољубиви Вукан, кад ово чу 1 е, почне Гош већма тежити за свогим намерама. Он се потпише, да ће притити римску веру, ако га Папа помогне, да дође до своге цељи, и већ допустио беше у свогог земљи, те папски легати имађаху своГе седнице и завођаху нека правила римске цркве. Шта више Папа већ беше писао краљу маџарском, да уведе У Србиш римску веру. *) (Наставиће се.)

Докле допнре хришћанска љубав? (Наетавак.) Хришћанство Ге из основа преобразило свет. При самом површном погледу на исторички живот хришћанских народа могло би се приметити, да су се хришћанством сви услови породичког и друштвеног живота променили и постали далеко бољи и удесниш за образованост, за умни и наравствени напредак човештва. На све стране, где Ге само хришћанство истински пустило свога корена, одмах се види добротворан утицаг његов на све саставе и делове државног уређења. Проповедагући безграничну љубав божшу према целом роду људском, дагући велику вредност и његовом земаљском жи*) ЈЕр. ГппосепШ Нћ. 2. ер. 176. 178.