Pastir, Mar 03, 1868, page 14

142

Српска „Света Гора.“

(Наставак.)

За владе наштех ерпски1ех владалаца Хиландар Ге био главно мгесто наше књижевне радње. Са пропашћу српске државе, кад се прекиде свеза с Атоном, главно м1есто наше књижевне радње били су монастири српске Свето Горе, као што то доказухе и сувише велики брох књига написанихех под „и()нкрн1\(1!бх)!. горм Кдклдрл н Овудрл." Доста Ге навести само ову свГедочбу. У „прологу“ монастира Никоља стош записано ово: „1829 г. бише одређени ђаци Стеван и Петар да преброхе србљаке на тавану црквеном и нађоше двеста тридесет и четири.“ И дан-дањи у глонастирима српске Свете Горе има доста књига, коГе су већином писане под окриљем Каблара и Овчара. У иста су мхеста долазили српски патрихари, владике и т. д. Више Ховања и дан-дањи показуху развалине, гдхе су писане књиге и мхесто се зове писарница вели Вук, књигопечатња веле калуђери и народ. До исте писарнице била хе кула, звонара, гдхе оу звона звонила за све каблареко-овчарске монастире српске Свете Горе, те се служиле божихе литурђиГе, а сниже куле на заравањку до Мораве Ховање, као лавра, из кохе се судило и заповтедало свтем осталтем монасаирима. Ми немамо потребе говорити о томе, да су монастири били школе народње, хер Ге ШаФарик хош 1842 г. казао,„Монастири грчки, српски и бугарски били су школе не само за побожност и науку, него и за оно мало умхетности, што хе онда било живоиис , ргезање и т. д. и занате.“ (Сзаз свез. Мив. I. 96. Гл. 21 стр. 7.) Само кажемо ово: да Ге стање српске Свете Горе у 15. 16 и 17 стољећу много боље било, него данас, и да су онда кабларско-овчарски монастири извршавали велики свох позив и били на правоме нуту. Помислимо само на то, да су онда владали Турци над свихем српскшем земљама; људи нтееу знали за штам-