Pastir

131

у нама еклоности к врлинама људскиз 1 , кош ће нам напа1ати душу и срце српским мислима и осећањима? Нема у српству оног ваздуха, кошм ге дисао на Цетињу велики песник наш, а док тога не буде, дотле ћемо узаман очекивати, да нам се на нољу српског песништва по1ави други Његош. НодржаваГући и чуваГући у души свош1 наду на та1 жељени час, кад ћемо се сви ск) па саставити у Гедан српски народ, као што смо некада били, тешимо се, браћо, тиме, што ћемо се дотле свима силама трудити, да нам сен Његошева не рекне: „племе мо!е сном мртвигем спава,“ и што ћемо отварати срце своГе сваком 1еку родољубног пескика , кош би налицао на громки Гек Његошеве лире, и презирати такве, кош би изводили химне самовлаеницима и угњетачима 1 еднокрвне браће наше.

Кад Адам и Ева згрешише пред Богом, онда се због греха и удалише сд Бога и постадоше недостоши оних блага, ко!а пре уживаше. И ово удаљење од Бога беше нагвећа казна за њих. Душа њихова саздана Ге по образу божи!у, па по овоме могла Ге бити срећна само онда, кад ге близу Бога; а удалити се од Бога, то Ге све-1едно, што и удалити се од сво!е среће, лропасти. И тако тим самим, што се људи грехом удалише од Бога, они већ казнише себе, 1ер се удалише од вечне истине, блаженства. Но они због греха изгубише и ону срећу и блаженство, какво им Бог беше даровао телу њихову. Бог им даде срећу зато, што су они били певини и доври. И било би сад несправедљиво , кад би им опет дао то исто. Па зато их Бог као справедљиви а правосудни лиши оних блага, кошма се они користише у ра!у. Они тамо не трпеше ни у чему оскудице: земља им доношаше све, што за њих беше нужно и пршатно,

Догтатнчке поуке. Казна за грех.