Pastir

178

човечанска права своГа против притиска и безакоња, против насилника и угњетача било свошх било туђинских. Наш народ у Србиги данашњог у то исто доба, у почетку овога века, беше устао против притиска дугоплеменичког, против угњетача туђинског од четири стотине година. На мах од сужне раге постадоше слободни грађани српски; очистише се сви градови у овог земљи од тешких крвопта предака наших; заори се дивна песма свете слободе и у храмовима божишм и по свима пољама миле Србте наше; из вгалених кућица рашних изиђоше светле вогводе међу браћом, па водише своГе суграђане у крваве и очаше Оогеве и делише хуначке мегдане с првим делтама турске царевине; слободни грађани у самосталнох држави српскох скупљаше се на зборове, па бираше чиновнике свохе, долазише и на опште-народње скупштине, па већаше ту о рату с неиртатељима, о подизању у земљи школа народњих, о одређивању данка, кошм ће се подмиривати државно-народње иотребе. 0 дивни призори свете слободе! Но „Кол’ко траГе задуго „Таква слава света ? „Мислиш више векова? „Само девет лета (I. Ст. Пот/овић) Прилике у целог Тевропи замутише ведро небо и над маленом СрбиГом. Те ваљда прилике и учинише, те међу народом нашим неста врховних старешина у наГосудтем часу ове деветогодишње борбе његове за слободу свохе домовине: вохводе народње побегоше у туђ свет, а слободну Србту прегазише на ново косовски злотвори наши, — па запишта велико и мало. Тешко нам хе позлеђивати ране у српству ређаГући нечувене муке и невоље, беде и страдања, што их претрпеше тада блиски претци наши. Читалац нека се сети страдања Христа Спаситеља, што ће се спомињати у храму божтем ове седмице, па ћс имати верну слику о