Pastir

179

етрадању хришћанског народа на овог земљи српског у грозним чељустима дивљег звера азшатског. Ми прелећемо време ужаса од две године народњег етрадања, па се заустављамо на сабору у Такову године 1815. Но ово нше био обичан еабор, какав бива код храмова божишх у народу нашем о ведиким годетима: ово 1е била скупштина народња усред силе турске. На ту скупштину дошло 1 е све, што беше знатнихе и племенитиГе у овом проређеном тада делу српскога народа, а не беше 1ош покошено мачем тирана - осветника. На овог скупштини морало се донети решење о животу или смрти народњог : оклевању места нше могло бити. Ту 1е ваљало или угледати се на ону браћу, ко!а не дадоше, да за жи вота њихова ступи злотвор на оолобођењу земљу, па гуначки • падоше н погибоше, или опростити се с милом опоменом на лепе дане минуле слободе од девет година, извоГеване и брањене гуначким срцем и витешком десницом, па се упрећи без икаквог даљег отпора у тешки 1арам тирански. Врли претци наши решише се на прво: заиочеше па ново Гуначку и очату борбу на живот и смрт. Успех рада народњега стот много и до тога, коме ће се поверити врховно руковођење његово. Праведни и разборити претци наши као што су у првом устанку своме умели међу првим људма у народу наћи на1достниГег за управу народњих послова, тако су и овом приликом знали оценити важност и заслугу онога, емгже честк—честк: они изабраше за народњег вођа у овом другом устанку свом 1единога од великих старешина свотх из нрвога устанка, кот се не беше угледао на другове своГе, већ остао у земљи међу браћом и народом, да дели с њима сву тугу за отетом слободом, па да и у нагцрњим часовима не угаси у себи наду на неодољиву љубав рода свога према свето! слободи и самосталности .