Pastir

183

У

театре и у ошпте разврат. Но та! разврат грчко-источне вароши не беше као разврат у Риму и Милану. Утица! хришћанства умекшаваше нарави на западу, а на истоку очишћаваше. Римско друштво бешо суровте, а Гелинско Финиге. Но и овде као год и у Риму владаше раскошлук у хаљинама, намештаГима, гозбама и весељима и дошао беше до сваке краГности. (Наставиће се.)

Протнв страсти. Мн-к ли нг отккфлклши ? Не к^кси ли, ико кллстк имлл12 СКАЗЛТИ ТА, И КЛЛСТК И,МЛ/И2 П^СТИТИ ТА? Ко Ге нажљиво ироучио људску нрироду, таГ мора знати, да су светлост ума и снага воље главни извори људског рада, а слепоћа ума и слабост воље узроци нерада , или рада али наоначког. Човек, коги има снаге да ради, но нема правилног знања о предметима своГе радње, мора неопходно или не радити ништа, или ће отпочети свог рад онако , како не треба: Тако исто човек, коги има знања, како треба да ради, али нема снажне воље, потребне за сваки рад, и он мора радити неправилно, слабо, или неће ништа ни радити. Дакле слепоћа ума и слабост воље главни су узроци и нерада и рада наопачког. Но и Гедно и друго ствара се у човеку као последица страсти. Хер страсти помрчаваГу наш ум, и мећу на њ завесу, да не види истину у правоГ светлости; оне одузимљу снагу вољи. угушуГући у њог све благе жеље, и кад завладаГу срцем, биваГу узрок наГцрњих преступљена и као на силу вуку човека у бездну пропасти. Да разгдедамо иеториГу страдања Господа нашег, па ћемо се о том уверити. 1ер тамо у лицу главних особа, коГе