Pastir

222

свештеноде^ству при опелу, но одвећ често при крштењу и свечарском , па шта више и при самом венчању. Све се друго спреми за весеље. Набави се храна. пиће, свирачи и друге потребе, а кад дође на венчање, каже се свештенику: „молим те, попо, причаг ме; много сам се потрошио и задужио тако, да ти немам одкуд платити венчаницу; и сам знаш, да се сада нигде и ништа без новаца набавити неможе.“ Да Ге све тако ноказаће не само сеоски и варошки свештеници, већ има примера, да се то и у самом Београду много пута догађало. — Приметиће се на прилику од кога: „Гест истина, има вересиГе, али има и тога, да се свештеницима и преко таксе даГе.“ Признати семора, да у неколико и тога има, али ћемо изброГати сва места, где то бива. Само то бива у Београду, Шапцу, КрагуГевцу, нешто у Смедереву и Пожаревцу, а и по неким местима тих округа може се догодити, а бог-ме у Хагодини и другим источним варошима и окрузима нема тога; па ако се гдекоГи случаГ и нађе, зацело у врло малом броГу, да ниГе вредно говорити. Па и то се добиГа камчењем свешсеничким, коги не држе тако много на црвенило образа свога. Овде ћемо тек знања ради навести и то, да Ге тариФа свештеничка Гош од 1853 год. издана, па Ге Гош у законоГ сили. А од тога времена свима Ге другим служитељима земаљским стање побољшавано. . . . Много се говори и о томе, да свештеници непрастано траже плату, а овамо су на све стране њихове куће и баштине наГбоље, а и у дому своме живе и проводе се богаташки. Па то говоре и она лица, коги би требало да деле ово мишљење наше. (’) Тима ћемо само то одговорити: има свештеника имућних и с добрим кућама, али зацело нтедан ниГе стекао од парохиских прихода, већ или му Ге остало од родитеља, или од онаквих ГекономиГа и шпекулативних радња, коГе су забранење и црквеним и светским законима. Многе Ге нагнало и садашње стање, те су и другим начинима богатИГИ постали. (Наставиће ее.) (*)

(*) Писац ових врста не живи од парохиског прихода. Ур. ШТАМПАРИ1А НИКОЛЕ СТЕФАНОВИВА У БЕОГРАДУ.