Pastir

208

да се ослободи и угедини. Да нас не би та света борба непреправне нашла, ваља да се трудимо сложно и братски сви колико иас Ге. У данашње доба свима родољубима српским нема пречега рада. Свештенство , ако хоће да се не застиди родољубивим радом свошх претходника, да засведочи и овом приликом добротворни утицаГ српске цркве, кош Ге ова имала на судбину народа српског, ваља да 1 е на првом месту међу родољубима напшга народа. Оно по свом положаГу и ближем додиру с народом може на1већу услугу у овом послу учинити роду своме. Будећи у своме стаду сваком приликом родољубива осећања према слободи и гединству целокупног српства; обучаваГући га о слози и братског љубави као услову срећном успеху народњега рада; износећи му на видик страдања и невоље рода свога; показугући му, каква будућност предстош српству, ако се угледамо на своГе родољубиве претке, кош се Гуначки борише, те данас на два места у српству гори свећа свободнигег живота: — таквим свошким и заузетим радом показали би српскн свештеници, да су достоши последници оних елавних и родољубивих претходника свошх, коГе смо им у овом листу изнели на углед; пронели би у своме роду спасоносне истине о избавлењу његову, као што су апостоли Христа Спаситеља пронели по свету науку његову о избављењу рода људскога. Радећи тако родољубиво сваки српски свештеник био би свагда светла лица међу браћом свошм, свима народњим родољубима, уживао би од сваког онакво поштовање, каквим се поносише српски с.вештеници у ранша времена па и данас, кош родољубиво ради, а нагвише имао би на души свокн то уверење, да ге прави служитељ Бога вишњега, Господа Исуеа Христа, кош Ге проповедао људску Геднакост и слободу, да ге истинити пастир народа свога, кош му на учињеног доброти неће дужан остати.