Pastir

242

клана и положена на жртву, свештеника да стош пред овим жртвеником и узноси молитве, а сав народ окропљен драгоценом његовом крвљу; — па Гош ако измеш на ум, да стошш међу људима и на земљи: зашто се онда у часу не узнесеш на небо и, одбацив све телесне мисли душе, ослобођеним духом од свега земног и чистим умом не погледаш на оно, што Ге на небу ? 0 чуда! о човекољубља божи1а! — Седећи горе са оцем у ова! час грле га све руке; даГе се да га додирну и осете, кош год желе, и сви га у та! час могу гледати очима вере. Да лн ти то сматраш као предмет, кога се 1ош сме дотаћи и презрење и над ким може сваки, кош год хоће, показивати своГе високоумље? Хоћеш ли и из другог чуда да видиш узвишеност ове светиње? Представи себи пред очи ИлиГу; иредстави, да га окружава неброГан народ; жртва стош на камењу, сви други мирно стоге и ћуте ; само Гедан пророк узноси Богу молитву, па како Ге затим пламен у геданпут пао с неба, на жртву! Ово све доводи у чуђење и влагоговШтп страх. Сад отуд пређи на наш жртвопринос, па ћеш видети да Ге не само чудан него и да превишава свако чудо. Свештеник стош и своди не ватру него Духа светог; узноси усрдну молитву не о томе, како да ватра падне с неба, па да сажеже, што му Ге за Гело принето, него да би благодат сишавши на жртву запалила људске душе и пречистила, да буду светлиГе од чистога сребра. Тако страшну ташу може ли ко да презире, осем онога, кош ни мало нема ни памети ни осећања ? Или зар не знаш, да не би могле људске душе никако поднети овог жртвеног огња, него би се са свим претвориле у пухор и ништавило, кад им при овоме не би била на руци всесилна помоћ божанствене благодати? Ако ко познаге, колико важи то, што човек, створен од тела и крви, стош код блаженог и бесамртног Гестаства, гасно ће дознати, какве Ге части удостошла свештенике благодат светог Духа. Онн свршавагу жртвоприпосе, свршавагу