Pastir

279

тек у време жетве. Таква осећања треба и ми да негуГемо. 0 васкрсењу Господа морамо се радовати зато, што се надамо потоњем блаженству; но у1едно се морамо плашити, да се та нада не уништи притиском светских бура. Права и чиста радост преправљена нам Ге у дан свеопштег васкрсења, и онда ћемо се „ ввселити пред господом као они , што се о жетви веселе. и (Ис. 9. 3.).

Златоуст питаше: „Кошм начином човек може живети загедно са женскињем?“ па на то одговара: „може живети у браку или пре.тводћлнш. Но ту од скора — вели он завео се код нас и трећи начин. Људи имагу уза се девоше, коге им нису ни жене ни љубавнице. Ради чега их држе код себе? Свет их не штеди с одговором. Ха чугем на све стране где се говори: држу их ради тога, што 1 е пршагно имати саобраштага с таквим особама. А то исто велим и 1а, а рећи ћу №Ш и више: дружење с таквим особама далеко ге занимљивше и пртатниГе, него што Ге и сами брак „Но треба само замислити слику чемерног стања ових 1адника, па тек онда оценити њихову несрећу! Они су налик на гладна човека, кош види пред собом дивно намештени сто и на њему свакоЈаких Гестива, али до кошх се он не сме дотаћи. Гледање ово узбуђуге шш силниГе осећање глади. Тако ти ге исто и с тим духовницима. Гледати вазда на оно, до чега се не смеш дотаћи, што не смеш уживати — то Ге мука страшна, неописана ! И нашто им та мука, кад Ге могу избећи? Нашто .... то се види , да 1е болест њихова дошла до крашости.“

посрбио у Голубинцима

Василше Николшевић , свештеник.