Pastir

338

да 1е изашла као непршатељ напретку? То Ге била само ве-, што смишљена ујдурма, да се од ње начини злотвор томе што Ге навдубље и наГвише у човеку. Да Ге то одиста тако, ми би се први одрекли цркве. Ко се осећа, да Ге зрео човек; за кога Ге истина виша и скупља, него све на свету; ко Ге веран своме убеђењу: таг би морао доћи пред њу, па рећи: „С Богоз 1 на веки,“ и ако би му то веома тешко срцу било. Но то нше тако. Идега — мисао о напретку чисто ге хришћанска мисао. Проучите Марка АврелиГа, Сенеку, Цицерона, Хувенала, сви ови људи, кош су поставили себи у задатак, да здруже резултате — послетке целе просвете свога доба, па да их обзнанс млађим нарашташма — да ли зборе што год о напретку? Ништа! Оча1ање цигло провируГе из читавог говора њихова. Они нам обелодањугу банкротство свту државних, наравствених и друштвених одношага. „Само хрђе и кукавице рађа сада земља, и ако нас Бог види, зацело обрће главу од нас смеГући нам се“ — вели Хувенал. И ово беше не зато, што ге стари свет отпао од свошх -начела , и не зато, што он из свогих начела ниГе нигата више производио, већ зато, што Ге иецрпао сва начела своГа. Круг живота у стара времена беше ограничен, скучен. Клице доброг и истинитог остадоше без моћи и снаге под притиском заблуда. Њих прогута поток зала; стари свет прође све конаке своГе, он одживе век свог . Хришћанство наслика идеГу о напретку. У вери се хришћанскоГ он понаГпре Гави, и у њог понаГпре нађе себи израза. И она Ге могла лако бити покретач његов, а то зато, што Ге њог дат идеал — узор, узор безграничан, па и само то, што се зове везгранично. Ми свагда наглимо к њему, ми се све више и боље приближуГемо к њему, али га нигда не достизавамо. Она Ге ноказала такав узор свима без