Pastir

393

били у Србиш. Свако1ако и Срби рачунагу њих за своге прве проеветитеље и учитеље, и пошту1у њихову памет с особитом признателношћу. Важни поГав у животу српског народа и његовом религишзном развитку тогавремена биле су славе, коге су се мш и до дан дањи одржале у српском народу. Оне су се гавиле овим начином: Срби , као гедан народ , мш од ваГкада живели су патршархално и делили се на неколика племена, од когих свако заузимало ге неки простор земље. Хришћанство примала су та племена свако за себе и избрала при том себи патрона и име оног светог, у кош су се дан крстила. Тако су постале славе код Срба. Какав Ге морао бити узрок томе погаву у српског историш ? Млоги држе, да су Срби узимагући славе хтели тиме, да освештагу старо свештенослужење — успомену о некадашњем многобошком живљењу и веровању. Може бити. СвакоГако види се из тога радост, с когом су Срби примали хришћанску веру, а поред тога у томе се исказуге и жива свеза међу Србима, ко1а се с хришћанством иогавила била у Србиш и освештала све поступке и грађанске установе њихове. У то време Срби су служили по црквама свошм на свом рођеном Гезику. У почетку X. века у Србиш ге било већ и свештеника од Словена, коЈе Ге рукополагао гепископ нонски (на далматинском приморгу) такође Словенин. Таквим начином словенска стихта у то време већ се почела била уздизати и крепити у српско! цркви. Но на жалост биле су и такве околности , коге несу давале да се та стихша развше , а с њом заГедно да се и православље утврди у Србиш. Не гледагући на то, што се Србша налазила близу Византше, не гледаГући нашосле на њену заузетост око распрострањења хришћанског учења међу Србима, Србша до XII. века све геднако била 1 е област римске цркве, од