Pastir

397

времености ни практичноети; а сви знамо шта ово вреди за свакога у животу, а нарочито за свештеника. Код нас Ге све ово, благодарећи мудром наређењу земаљског закона, избегнуто. Наша деца имагу испрва онште васпитање, и пролазе разреде основних школа и четири до пет разреда гимназиских како они, кош мисле служити у световног служби, тако и они, кош су намерни, да буду свештеници; нли да речемо другим речма: спочетка нико и не мисли, шта ће бити и какво ли ће место заузети, већ сваки има пред очима васнитање и науку. А тек доцниге, пошто му се развиГе и Физичка и душевна снага и кад прође четири до пет разреда гимназиских и осети наклоност к изучењу богословских наука, одвага се и долази у богословиГу већ као одрастан младић, у ово нарочито заведење за свештенике. А овим се достизава а.) то, да код нас иде у богословигу она1, кош 1е осетио наклоности к изучењу богоеловских наука. б.) да ученик богословиге долази у ову по претходном изучењу реалних и у опште популарних знања. в.) да се, живећи у отвореном свету за 15—16 евошх година, упознао бар по нешто с многим условима породичког и друштвеног живота, те тако по изласку свом из богословте нте туђ према своме народу и његовим обичашма; и г.) што 1е, не бивши нод строгим затвором и кључем, већ под нежним осећањнма свохе ма1ке, рођака, другова и т. д. развио из детињства многа лепа осећања према родитељима, сродницима, браћи, те су му због тога, кад већ доцниГе изађе на службу народу свом, нужде и потребе свога рода и народа далеко осетљивте, него гато би биле, да ге од детињства одцепљен од речених услова, па провео све васпитање сво!е у затвору. Наша богословта, и кад би хтела, неби могла после овог за четири године угушити сва племенита пробуђења свошх питомаца; но она их и не угушуге, већ све боље развта. Певање народњих песама, гусле, свирале, играње, бацање камена с рамена, — све ово нте забрањено нашим богословцима. (Наставиће се.)