Pastir

401

потресе се сав државни организам, застану радње, усколеба се и устраши сво жителство земље. И свуда, где год освештано лице врховне власти нше неприкосновено, често се находи повод и погављугу потребе да се прелази граница умерене, законите и правичне строгости. А тешко сваког земљи и народу, где се поведе борба између самовластЈпа и самовољства, између нереда и присиљавања, Гер ту нема праве слободе, кога ге душа друштвеноме животу! Нелрикасаптеса ломазантшп моимб, заповеда Бог, — нелрикасаптесл , Гер су они мош, нелрикасаптесн, Гер су они од мене помазани и подигнути, да владаГу по вољи могог , нелрикасаптесн , 1ер су срца њихова у руци мошг ! И ко год руши, ослабљава и обесвећуГе власт и носиоца врховне власти; та1, знаГ српски народе, руши, обара и разорава темељ државе, излаже опасности опстанак друштва, нанредак његове сигурности и среће. Не осуђуге ли се и не оговара често власт или зато, што се не разуме, или зато, што се неувиђагу намере њене, или зато, што она обуздава страсти, не даге маха себичности, што казни преступљења? Ах, зашто се заборавља, да Бог подиже добре или зле владатеље с том особитом намером — да усрећи или да казни народе, кош одступише од Бога, погазише закон божиш, презреше морал и поштење? Цар Давид, Тосша, Константин, Неманићи , Обреновићи, нису ли помазани од Бога зато, да подигну благочестше, да утврде слободу свотм народима, а да разруше и ослабе моћ нечестта и безбожта, да избаве своГе народе од робовања. 0, благочестиви српски народе, чуваг као зеницу ока божгпег помазаника, сада посвећеног за владу младога књаза свога Милана Овреновића IV., верно вршећи божту заповед, кога се тиче твоГе среће, твога напретка и твога опстанка: нелрикасаптесл ломазаннммг, моимг,! Амиш.