Pastir

433

драгоцени живот његов за ерећниГе живљење многи милтона људи, што дадо смо да се међу нама гаве такви изроди, кош уцвелише многе милитне душа. Вођени оваким тужним осећањима, ми се мшг бавимо са представом и ^споменом његове мученичке смрти, 1ош жалост наша мисли налазити утехе у живљем спомену и сећањ/, кад гледа на његове украсе, његове знаке отликовања, с’ коима се и ми дичисмо и поносисмо. А онда, кад се усколебана наша осећања умире, находи ћемо утеху у томе, што ће с’ нама бити његов дух, његово родољубиво самопрегоревање; па зато ће и остати спомен његов међу нама, име његово живе ће и у далеком потомстку: не шидетг пдматв егш и Гша егш пожикетг вх роду родшвх, по изразу св. писма. А шта ће бити са крвннцима и злотворима кнеза Михаила? 0, њима се у светим књигама изриче ова страшна осуда: члдг гр^кшнмх 2 погивнетл насл^кдУе, и сг с^кменемг ихг ккш!! (свагда) поношенГе. Горе (тешко) влм2 л^жГе нечестиеГи, иже остави сте злконг Богл вмшнагш. И Л1|1б родистесА, н л клАткг! родистесА, и цре учирт вг клагкј! рлзд-клени кг!дете (прем. Сир. гл. 41. ст. 9. и 11.) Опште дакле ироклетство прати ће ове дивље злочинце и кнежеве убице, а благослов и благодарност прати ће спомен и украшавати име незаборављенога добротвора народнога, кога ожалише н у дворовима и у колибама, у варошима и селима, по свима црквама и монастирима, ожалише га како иоГедина лица, тако и општине, ожали га сва држава и сав народ наше домовине на знаменитог свокн великог скупштини на ономе месту. где му се насилно пресече живот. Злотвори тежише да утамане и искорене кнеза Михаила. али гле, његово дично име остаге плче тмсацљ келикиха сокровицЈ2 зллтл: Гер добро име на веки остаге, вели библиски мудрац. (там. 42. ст. 15 и 16.) Да, име кнеза Михаила, остаће свагда у милом сио-