Pastir

437

никакве свезе са тим — пао или остао он на катедри. Другча беше судба Танасига великог, у кога не беше других неприГатеља до непригатеља вере. Танасте беше представник целине и сталности догмата ; па зато 1е падао и устагао заГедно с нравослављем. Златоуст представљаше само човека. Његова ствар, ма коГа и ма каква, никако ниге била ствар црквена. Његови непршатељи не бегаху Геретици, као што и они њега нису сматрали као правог Геретика. Но он пмађаше пред њима ту превагу, што Ге био чиста живота, што га нико нше могао праведно корети због хрђавог владања и самостална харахтера. Његова наравствена свогства морала би му дати велики утицаг на све сувременике, али прекомерна ревност његова, љубав к’ народу, неутољива строгоет у Гезику, — све то стече му толике непригатеље, кош се радоваше његову паду; Гер оваГ беше само олакшица онима, кош су морали подносити праведну строгост његову. Но његова доброчинства, његова изванредна речитост кога му ге тако много разнела славу по целом истоку, дуго гоњење његових другова и пршатеља, многоброша нисма, кога он писаше ово: „Папи Инокентшу I. ово Гепископима и монасима на истоку, — издижу га и мећу на врло знатно место у историш. Узалуд непршатељи гвегови стараше се, да га гоне из даљег места у даље, наГпре у Кукуз, затим у Аравме и Питшунат , на послетку у Комане: поглед свакога беше окренут на свештеног изгнаника, и опште саучешће пратило га Ге по свима тим жалосним путовима, кош Ге морао подносити старац болешљпв и слаб. Глас о његовог несрећи потресао Ге у пустињи и онакве људе, кош се белаху туђили од свиГу дела световних. Свети Нил, кош беше пре начелник у Цариграду, писао Ге Аркадшу овакво иисмо: „Ти истера 1ована, Геппископа цариградског, нагвеће светило на земљи; ти га истера без узрока, лакомислено, послушав неправедне наговараче и опада-