Pastir

488

Милутин као млађи син стунио на краљевство, па Ге зато и оставио ар1епископство и Србту. Девети архи1епископ српски био 1е Сава III. (1310.1318.), такође игумац Хиландарски. Године 1818 или 1320. избран буде за архшепиекопа игуман Хиландарски Никодим , десети архтепископ ерпски. Тош као нгуман свстогорског монастира, он но преноруци сабора преведе тииик (устав) Терусалимски, кош 1е после уведен био цо свима монастирима у Србиш. Осем тога Никодим осну1е 1ош две нове Гепископте: Хвостинску и Мапванску, а Милутин Бањску. Таквим начином с политичким узвишец>ем сроске државе узвишавала се и хтерархта српске цр*кве. Уз оних дванагест гепископига, што св. Сава основа 5 подигнуте буду мш три. То 1 е био први и нагваљаниш корак ослобођења српске цркве од хегемонше — врховног старешинства грчког патригарха. ТеданаГести и последњи архтепископ српски био Ге Летонисаи, Данило II. , кош Ге венчао Душана на престо. Кад ге Дечански — отац Душанов — у Цариграду живео Данило замоли краља Милутина , те се ова! помири са сином. Од игумна Хиландарског Данило постављен буде за Гепископа Хумског; а кад Дечански ступи на владу, сабор српских хепископа избере га за архтепископа. Столица, свигу до сада споменутих српских архиГепископа, била. Ге наГпре Жича, а после смрти Евстатта I. пренесена буде у Пек. У Пећи Ге она била и после, кроз сво време од XIII.—XVIII. века т. I. до укинућа српске патртарште. У рукопису Гедном из XII. века, наштампаном у Гласнику (XI.— 1859. г. стр. 160.), осем горе речених ТеданаГест архихтепиокопа, спомињу се Гош два: Јефрем и Спиридон , но то ће по свог прилици бити погрешка пренисивачева, или су ова двоГца били неки чувени Гепискони , па су им имена записана у читуљама архтепископским просто из уважења.