Pastir

484

ЈБубимо ли и ми, као што су апостолн љубили понаБ више Бога и божту правду, и дали смо готови за љубав тога жртвовати све па и сам живот? Поштугемо ли и нагледамо ли своГе родитеље и добротворе, као што су они? Видимо ли у лиду сваког човека — брата, друга, свог ближњег, — и да ли се о његовом животу као и о свом соиственом бринемо, да ли га у невољи помажемо, тешимо и на пут добар изводимо ?.. Ах бл. сл. слабша Ге много наша вера, слабша и љубав, а због тога ретка су и доброчинства! Ми се све Геднако жалимо и кукамо на време... Истина времена насташе опака. На сваком кораку чуге човек хришћанин, како зли дух сеГе кукољ по чистог пшеници њиве Христове. Тамо он задире и у саме небесне висине одричући и награду и каштигу па и самог творда; овамо се опет завлачи у поГедине домове и подиже сина против оца, брата против брата, крв рођену против своГе крви, шапћући и Гедном и другом: „шта ми Ге то вера, шта ми Ге црква, закон, родитељ, друг, пршатељ, поштење и нравда?!! Но, браћо, ово нису погави са свим нови. ОваГ зли дух унражњавао Ге свсну радњу Гош од вашада, па 1е у старо доба био Гош Гачи и снажниги него што Ге сада. Ми сад немамо те невоље као што су наши стари имали, да се под ударцима сабље и топуза одричемо од свете вере наше, и наших релиппозних обреда, да од тешког зулума бегачо у дубраве и лугове, те да тамо очувамо светињу, свог образ и поштење. ЗнаГу за то вре.ме Гош и сада многи и многи стари људи, а сведочи нам о гом и безброшо мноштво гробова наших светитеља, мученика, кош иадоше под оштром сабљом и Гатаганом а на праву веру не похулише, образ и поштење необрљаше. У данашње време од свега тога ми смо слободни, и Гедина само добра воља наша потребна 16, па да будемо људн на свом месту, да нам буде светло лице и пред Богом и пред људма.“ Па кад наши стари код онако тешких и великих пре-