Pastir

485

прека, сачуваше свету веру, одржаше образ и поштеше, слогу и 1единство уза1мне братске љубави, помоћи, дружбе и потпоре: то може л бити да ми сад код оволики благопршатниш услова за срећу и благостање наше, занемаримо те старе врлине, оладнимо према вери, љубави, доброчинствима, и да за све ово бацамо кривицу на само гедно Гедито времо?!! Не, браћо, време Ге данас далеко боље него што 1е ма икада; но ми смо се запустили, забацили, ослабили у времену, па посрћемо по дувању ветра час на Гедну час на другу страну као да незнамо пута когим треба ићи, као да нисмо хришћани. Поправимо се и не цвељагмо наше старе, не потресаГмо кости наших мученика, њихова љубав шш бди над нама, њихова молитва Гака 1е шш за нас пред Богом. Одбацимо дакле лажне учитеље а пригрлимо Исуса и његово божанствено Геванђеље, па ће мо се одма осетити у бољем времену. Господи! Ти за своге славно преображење ниси избрао гору Таворску зато, што 1е она била наГвиша међу суседним горама, па ни зато, што Ге она била окићена лишћем и зеленилом; 1ер ми знамо да Ге гора таворска била онда Гедна гола гомила камења овде-онде покривена масличним дрвећем. Но што си њу избрао за сво1е славно преображење то си учинио зато, да и оно, што никакве дивоте неимађаше учиниш дивним за људе, те да тако свуда и на све стране допре милост твога. Радо се после твог преображења пење путник хришћанин на гору Таворску и целуГе стоце, куд су божанствене ноге тво1е пролазиле... Може бити, о Господи, да ге наше срце налик на пређашњу гору Таворску; може бити да се и на њему находи за сад тек но гдекоге родно дрвце, као негда што беше на Тавору, а остало да Ге све претрпано ладним камењем, равнодушношћу, завишћу и немарношћу. Но ти Исусе, наштигем твога светог Духа спусти се на наше срце као што си негда на гору Таворску, обасгаГ га, разбуди, охрабри, и покрени на све оно, што Ге