Pastir

586

псто време и Бог, но Бог непосредно де1ству1ући на сваку твар, суштаствено различну од божанетва. По овоме ваће посебно ниге биће прелазно-видоизмењење бића свеобштег Оно само у себи носи живот, живот личан, индувидуалан, вечан. Хеданпут већ створено оно неможе ногинути: оно остаге у непрекидном тедињењу с бого М; и непрестано се освежчва провеГавањем од животз божгпа. Ово непрекидно поткрепљење од живота божи1а, ова таГанствена благодет, даге му се трећим лицем пресвете Троице — Духом светим. Дакле у свима Фазама свога бића, лично биће остаГе одво1 ено од Бога, па и ако се са1уз међу творцем и тварима никад непрекида. Учење хришћанско у одноша1у човека к Богу доводи нас до наравс/гвености и политике са свим различне од оне, кога излази из учења пантеистичког. Цељ 1 е земаљског жи. вота та, да развшемо умне и наравствене напте способности коте нас нриближаваГу к Богу. Но ако 1е основни закон нашег суштаствовања — непрестана тежња да се стединимо с Богом, то опет се ми никако сГединити с њим нећемо као што приповеда о том пантеизам. ^ Нашох, прогресивно! тежњи к идеалу, ми смо опет позвани да сами себи удешавамо срећу. Самобитна слобода Творца нађе за добро да дару1е слободу и створењу свом. Човек као еуштаство словодно способан те и да што заслужи и да падне у кривицу Судба његова и овде иа земљи, и онамо у вечности таква те: да му се награде врлине од стране правосуђа божитег, и казне пороци. Но ово идење човеково к савршенству, предпоставља да те он способан за постепено усавршевање и да те но овоме у основу његовог развића положен закон непрестаног уначређења. Дакле индувидуално, непрестано наиредовање у животу, умножење добра а умалење зла, безконачно, разумно-наравствено усавршавање — такво те,у свом високом идеалу определење човека и човечанства. Тако су исто важне посљедице хришћанског догмата о св-