Pastir

607

халдемжи превод, с ког су преводили 1јХХ. не! халдемжи нревод много 1е доцниге од превода ЕХХ. изишао. Кад посмотримо дела Филонова, наћићемо, да код њега реч: „халде1ски“ гедно значење има с речи: „Геврегски, 11 — н. пр. у књиги о Авраму вели , да су имена: Хенох, Сара и друга, „халде1ска,“ ко1а су очевидно геврејска. У књизи „живот МоГсеГа" вели за празник пасху. „Халдеш називаГу пасхом,“ а даље мало у истог књизи говори: „Хевреги називагу таГ празник „Пасха“..“ а сваки зна, да 1е реч „Г1асха“ заиста Геврешка, од глагола разасћ-ирешао. Ни 1е се чудити, што Филон назива „халде1ским“ геврегски подлиник. Ево зашто га Ге тако назвао: земља, гди су живели 1удеш звала се „Халде1а.“ и с тога су Хевреге често називали „Халде1има“; притом 1евре1ски подлиник од Хездре нису писали хананегским словима, каквима ге писао МоГсиге и каква се налазе у петокњижиГу, него — асирскима или „халде1скима.“ Чудно би било, кад би ГудеГски првосвештеник, ком су из АлександриГе дошли посланици, да моле за ГевреГске књиге и нреводиоце, дао им какав превод, а не подлиник. Из речи Аристега и ФлавиГа известно се зна, да Ге за превод ИХХ. употребљен био „ГевреГски кодекс, што га ге послао из Терусалима ирвосвештеник Телеазар, — писан на пергамену златним словима, и то халдегским писменима, а не старогеврегским,“ како вели Филон. да би се Гош боље утврдила та истина, морамо овде решити: да ли Ге било каквог превода грчког ире ИХХ ? Неки научењаци, држећи се тога, да Ге св. писмо било основ многим историчким и митологичким делима старих безбожничких писаца, и придржаваГући се у том Гасних речи Климента алексадр., Августина и ТевсевиГа о Платоиу и другим ФилосоФима, закључугу, да Ге ире превода ИХХ. био ма какав превод, из ког су стари писци, незнаТући ГевреГског Гезика, црпели откривене истине. Отуд би се дало закључити, да њих 72 ни су превели ГевреГске књиге, но само сабрали, по- *