Pastir

637

усрдни поздрав кош ти из радосних срца наши нодносимо, и поживи нам многе године; 1ер само тјкоши нл/их подоКЛШ5 Др\ ие Р 6 и.

.,Духовна просвета у Србихн." Под овим насловом изашао 1е ово дана 1едан чланак у 37-мом броГу „Земунског Гласника,“ а од кога ге написан — незнамо, Гер писац ниге хтео означити своГе име* Чланак таг доноси нам краткн преглед наше БогословиГе односно науке, управе, и Гекономше. И разбираГући све ово по деловима неизвестаи писац кога ћемо ми назвати Н. иаце> да у науцц стош оваГ завод на тачки смрзњавања, Гер се вели: за 30 година његовог трагања ни наГмање померио шпе. У управн и ГекономиГи, каже да Ге Гош црње. „Ректор, вели, завео међу ђаци.ма шнионство, а по собама ђачким ђубре до колена(?), стеница и бува без броГа.“ А за све ово он криви нашу нагвишу духовну власт, кога тобож не само не обраћа нажње на ово заведење, већ напротив и спречава га у његовом развићу п напредовању, имаГући пред очима неке себичне своГе цељи. Но да ли 1е то тако у самоГ ствари ? Да ли одиста наша Богословша стош на том ступњу на коме Ге била пре 30 година и на коме Гу писац Н. види? И ако стош, да ли Ге одиста свему томе узрок наша наГвиша духовна власт, ко1а се ни1е за нанредовање њено побринула, или 1е ту крив неко други, нека споредна сила.? На прво питање ми би по шпбоље одговорнли ако би ма и површно наспоменули, како Ге стаГала наша Богословша пре 30 или пре 20 година, па усиоредили с оним како стош она сада. У том прегледу ми би нашли ако ништа оно барем то, да пре 10—20 година у нашоГ Богословиш не беше ни Гедне школске књиге наштампане, већ све што се у Богословиш учнло, учило се по рукописним листићима,