Pastir

718

иримаху оно. што хе поштено и праведно, кохе им Бог еаопштава, као што хе то саопштавао Адаму у раху, и они радо чуху славопев б.ожпгн. За децу хе царство небесно, 1ер она немаху неприхатеља, нити траже ништавну славу, част и достоханство, па због тога она држе сваког човека за прихатела. Над њимв не влада никаква стра<;т, они незнаху за притворетво, незнаху за властољубље, нити за интригу. Њихова се срца покриваху са пуном нежном чистотом нарави, као што се открпва пупољак цвета. Она држећи: да су сви људи добри од никога се не бохе. Ах ? блажено хе стањ е детињског узраста, у њему се види творчева благодат и цељ човечиха, да хе он саздан за блаженство како овде на земљи, тако н у будућем вечном блаженству. Кад би се ово блажено стање поткрепљивало и неговало благоразумним васпитањем, словом и делом, то би се онда утврдило и у савршеном узрасту човека н орошавало божанственом науком, па не бн ли онда било цело човечанство у блаженом стању ? Онда не би потребне биле вохске, кохе губе свохе знатно време, да се вечбаху како да вештихе убихаху и кољу људе, да нападаху хедни на друге као на зверове, па осим тога да се троши немилице људска крв, сиротињски новац, на овакве ужасне поступке. Не би ли боље било да се тах новац употреби на иодизахве школа, наука и других благо творних завода, па да се тиме оснухе опште благо човечанског рода, кохе захтева и сама природа човека, гха и сам Бог? Ко не чухе уздисаГе целог човечанства под нритиском људске страсти, себичности и славољубља? Свакхх чухе, па тражи срества, да себи олакша, али среетва коха се за сад налазе никако не одговараху цељи слободе, коху човечаство тражи. Хедни траже слободу у тешњем сахузу свог племена, на штету других племена, други траже слободу с просветом, но просвету помрачи несрећна охолост, те она у место добра почини хош већа зла; други пак траже слободу на основу верс, али у вери привидно, а у ствари тра-