Pastir

806

преиначење, а да неби тиме отворили пут за реФормисање и осталим установама цркве. С тога гледишта ствари , ми држимо да Ге свако преиначење у овом делу сувишно, тим више, што се у суштини његовог ништа и при досадањем начину нше губило, а оптерећавати се излишним Формама, ми неби допуштали, кад знамо у каквом су кредиту и друге Формалности коге већ постоге. Ствар треба гледати у основу, а Форме задржати оне, кохе већ постохе. На рачун тога, што при испиту треба супружна лица о важности свезе брачне и њиховим обвезаностима боље упознати, могла би се поука пишчева усвохити, кад неби стахало то, да хе сваки свештеннк према умнох висини свохе пастве кадар и готов дати обхаснења и поуке и у важнишм питањима, а много пре о важности брака, сад било то китњаетим Фразама, или просто народним речима. коге последње ми би свагда пре претпоставили. Овде се свештеник мора управљати ирема приликама и ступњу знања, на ком стохе лица кошма ће сходну поуку даги. Све пак што би се могло у том делу учинити, то Ге да се радн веће важности врши под епитрахиљом, и у томе да се Геднобразност свуда уведе, што држимо и да неоскудева. Остало пак гато нисац предлаже, као одломак из обручења, сматрамо за сувишно усвахати. Но и саме околности и прилике у кошма се испит врши недопуштаху усвагати оволике сувишне Форме, Гер већина оних, кош врше то дело, а на име браћа хгаша свештеници, нису тога удеса, као што Ге можда писац поменутога реФормисања т. I. неслуже таковоГ пастви, коГа условљава поред других благодетних околности и то, да може свештеник дати већи значаг делу кога врши. Преставимо како Ге ноложење свештеника сеоског у том случаГу, нарочито у сиротнишм крагевима ? Кућица мала, па много пута без икакве преграде (собе), у краху Гавља се из колевке плачуће дете, мало даље друга дечица по-