Pastir

14

удалили од предмета, кад би се упуштали у претрес тог питања, одкуд да се склопи такав поГам о богословским наукама т. I. да су оне врло сувопарне и незанкмљиве. Но уопште можемо казати, да погам о интересантности известне науке, ствар 1е врло условна. За понеког човека нема ништа сувопаршпе од математике, а други опет у вос торгу су од ње. А томе 1е узрок без сваке сумње наклоност и озбиљно изучавање те науке. То исто можемо казати и о другим наукама. Па да ли ни!е из тог узрока такво мњење распрострањено и о науци богословскоГ. ? Богословске науке дотичусе наГважншх питања ума нашег, наГдрагоценшх нада срдачних — главних и основних начела нрактичног живота, — личног, ФамилиГарног и друштвеног. Шта више, нитања философскн и соцшална, спадагу у круг испитивања наука богословских. Сувремени богослов мора дати одговора на сва поничућа питања у друштвеном животу. Нека сваки онаГ, кош неиило гледа на богословске науке, само ако Ге он човек искрен и озбиљан — ако он ни!е предубеђен против сваке озбиљне мисли — нека се позанима тим богоеловским наукама, и ми се надамо, да ће он у тим наукама наћи за се много интересантнога, над чим ће се замислити, што ће га занимати. Питања о наравствено рели гиозном осећању, о благородним тежњама и уопште природе човечше, даће човеку много душевне насладе и укрепиће у њему нараствени религиозни карактер. Држимо да Ге сувишно, после свега овог, што смо до сад рекли, обарати то мнење, као баГаги да богословске науке притупљугу само развиће ума људског, отешћавагући га само когекаквим школастичним иоГмима. Да се неби упуштали у коГекаква разсуђења, ми ћемо преставити нека Факта. У данашње време нигде се незанимагу тако озбиљно богословским питањима као у ЂерманГи, у тог земљи кога се поучености може упоредити са првим земљзма у целог Европи. Сваки кош Ге иоле познат са историом ФилосоФиге, почињући од