Pastir

19

знао, да му то неће опростити немачки дар, па 1 е зато и озидао у сво1о1 држави неколико градова, да бих на пут стао и одолео немачког вогсци , ако навали на његову државу. И ниге ее преварио. У 865. год. дар с вогском уђе V Моравигу; па због саграђених тврднња ниГе могао далеко иапредовати, већ се врати натраг изгубив мегдан. Од тога доба Растислав стане да ради шш слободниГе. Заклањао 1е свакога ко год ниге био задовољан дарском владом. Немири у унутрашњости царевине, као да су ишли на руку намери славенскога кнеза. Код њега нађе уточиште и протсраник чешки кнез Славата; затим две смутниде немачких барона и наиослетку у 861. обрати му се гњеван на оца син царев Карломан господар Хорушки. Исто тако врло 1е нужно бнло да се ослободе славени утицала немачког и што се вере тиче. Хришћанетво се већ потавило у славенским племенима. Моимир и Растислав већ су били Хришћани. У земљама елавенским било Ге и цркава, но нроотота славенска споро 1е примала ову нову веру. Богоелужење вршило се на туђинском гезику. Славенима су тумачили елово БожиГе, ама га они ниеу разумели; 1ер су им нашише немци хришћанску веру наметали, па зато еу они споро и преко срца примали науку хришћанску. Моравша била 1е раздељена политички на две половине, па се тако ицрква поделила на две епархше еалцбуршку и пасавску, и биле су обе немачке. Растислав ваљан умни политичар, нахтећи да утврди незавиеност славенске државе, миолио 1е да утврди и самосталну цркву. Због тога иправи носланике у Цариград, У славенским тако названим „панонским“ житигама наших апостола, никако се неспомиње о Гедном врло важном делу, коге њима прнпада, о коме утврдо знамо из других података, а то Ге крштење Бугарског цара — 861—864. — и бугарског народа. Цар Ге бугарски Борис шш од пре накаетио био да прими хришћанство нашто га 1е склоннла његова еестра , ко!а 1е била робиња у Цариграду и тамо се покрстила. К њему дође